Guča ima datum: 65. Dragačevski sabor 7-9. avgusta

Postoji trenutak u Guči, obično negde oko podneva drugog dana sabora, kada se zvuk prestane slušati ušima i počne da se oseća u grudima. Truba tu odavno nije samo instrument, ona je neka vrsta vremenske mašine koja već pola veka okuplja isti ritual: kolo koje se širi ulicom dok mu niko ne vidi početak ni kraj, dim sa ražnja, i orkestri koji se nadmeću oko toga ko će brže da natera nogu na igru ili oko na suzu. Tom ritualu sada je zvanično određen termin.

Jubilarni, 65. Dragačevski sabor trubača održaće se od 7. do 9. avgusta 2026. godine. Objavljivanje datuma za manifestaciju koja se često opisuje kao najveća trubačka fešta na svetu nije puka administrativna formalnost, jer je Guča odavno prerasla lokalni okvir i postala tačka oko koje se planiraju odmori, dolasci iz dijaspore i turističke ture stranaca koji o trubi ranije nisu znali ništa.

Organizovanje ovogodišnjeg izdanja potpisuju opština Lučani, Kulturni centar opštine Lučani, Turistička organizacija „Dragačevo” i kompanija Skymusic. Iza te podele posla stoji ambicija da se sačuva ono što Guču čini Gučom, a da se istovremeno podigne nivo produkcije, jer je prethodni, 64. sabor postavio prilično visoke standarde organizacije koje sada nije lako nadmašiti.

Zašto je 65. sabor više od okruglog broja?

Jubilej u kulturi retko je samo cifra. Kod festivala poput ovog, koji nosi status čuvara jedne muzičke tradicije, okrugao broj postaje prilika da se preispita sopstveni identitet: šta se zadržava, a šta sme da se promeni. Organizatori najavljuju programske inovacije, i tu leži prava napetost svakog dugovečnog festivala. Publika u Guču dolazi po nešto poznato, po zvuk koji prepoznaje pre nego što ga čuje, ali istovremeno očekuje da svaka godina ponudi razlog više od prethodne.

Ta ravnoteža nije nova tema u srpskoj kulturnoj politici. Manifestacije koje počivaju na nasleđu stalno hodaju po tankoj liniji između muzeja i pozornice, između očuvanja i osvežavanja. Guča je do sada tu liniju držala bolje od većine, delom zato što je trubački takmičarski deo ostao neprikosnoven, a delom zato što se sve ostalo, od scenografskog plana glavne bine do pratećih sadržaja, godinama tiho modernizovalo.

Između kola i produkcije

Najava novih programskih rešenja uz očuvanje tradicionalnih vrednosti zvuči kao formula koju bi potpisao svaki organizator, ali u Guči ona ima konkretno značenje. Tradicija ovde nije apstrakcija, nego trubački orkestri iz Srbije i regiona koji se takmiče po ustaljenim pravilima, i publika koja i dalje najviše veruje kolu, a ne spisku gostiju. Inovacija, s druge strane, znači sve ono što posetioca zadržava duže i vraća naredne godine, od logistike i bezbednosti do načina na koji se festival predstavlja onima koji ga prate sa druge strane ekrana.

Guča je, na kraju, jedno od retkih mesta gde se kulturna tradicija ne brani govorima nego zvukom, i gde tri avgustovska dana i dalje uspevaju da ubede i skeptike da truba nešto znači. Pitanje za ovu godinu nije da li će publika doći, nego šta će je, posle šezdeset pet izdanja, ponovo iznenaditi. Šta biste vi želeli da čujete na jubilarnom saboru?