Prva truba Guče otišla je na jug, u Vladičin Han
Finale 65. Dragačevskog sabora završeno je posle ponoći, a prva truba Guče otišla je Miletu Novkoviću iz Vladičinog Hana. Najbolji orkestar je Vasiljević iz Požege.
Bina u Dragačevu utihnula je tek pošto je 9. avgust postao prošlost. Šesnaest orkestara koji su plasman u finale izborili kroz ranija takmičenja sviralo je od 18 časova, a imena pobednika pročitana su u prvim satima 10. avgusta, pred publikom koja se nije razišla. Prva truba Guče ove godine je Mile Novković iz Vladičinog Hana.
Kada je izašao po priznanje, nije glumio da mu je svejedno.
„Hvala puno na nagradi. Ovo sam zaista dugo čekao i sanjao. Nije lako pobediti u ovakvoj konkurenciji i osvojiti prvo mesto. Realno sam presrećan i ova nagrada mi mnogo znači”
Rečenica o čekanju nije fraza zahvalnosti. Do finala u Guči ne stiže se jednim nastupom nego kroz pretkola koja traju mesecima, a nagrada za prvu trubu je jedina koja se u ovom poslu prenosi u biografiju kao titula, bez datuma i bez objašnjenja.
Iza Novkovića, druga truba 65. Dragačevskog sabora je Marijan Krstić iz Zagužanja, a treća Nemanja Ametović iz Bojnika. U konkurenciji orkestara žiri je prvo mesto dao orkestru Vasiljević iz Požege, drugo orkestru Isidore Zećirović iz Bojnika, treće orkestru Stanislava Antića iz Zagužanja.
Ostatak liste izgleda ovako:
- najbolja narodna pesma: Braća Ilić iz Požege
- najbolje odigrano kolo: orkestar Marka Gligorijevića
- najbolji čoček: orkestar Siniše Stankovića iz Zagužanja
- najbolji basista: Martin Petrović, iz orkestra Stanislava Antića
- najbolji bubnjar: Emanuel Zećirović
- najbolji tenorista: Oliver Ivanović
- priznanje Zlatna jabuka: Milovan Petrović iz Užica
Žiri je slušao jedno, publika drugo
Jedina nagrada o kojoj u Guči ne odlučuje stručni žiri nego ljudi ispred bine zove se Zlatna truba i ove godine je pripala Vladimiru Kuzmanoviću. To ime se ne pojavljuje ni na jednom drugom mestu u spisku pobednika, što znači da se dve presude ovog Sabora nisu poklopile.
Takav rascep je zanimljiviji nego što izgleda. Žiri sluša ton, intonaciju, disciplinu ansambla i čistoću izvedbe, dakle ono što se može izmeriti i obrazložiti. Publika u Dragačevu glasa za trubača koji ju je te večeri podigao, i njeno merilo je nepovratno vezano za jedan trenutak. Kada se te dve liste razdvoje, dobije se tačan presek onoga što Guča jeste: takmičenje sa pravilnikom koje se održava usred narodnog vašara, gde ista izvedba istovremeno prolazi kroz dva potpuno različita filtera.
Zašto se ovogodišnja lista skupila na jugu?
Mesta koja se ponavljaju u spisku pobednika nisu iz okoline same manifestacije. Zagužanje se pojavljuje uz drugu trubu, uz treći orkestar, uz nagradu za čoček, uz najboljeg basistu i uz najboljeg mladog trubača. Bojnik stoji uz treću trubu i uz drugoplasirani orkestar. Vladičin Han je dao pobednika. Zapadna Srbija je odgovorila kroz Požegu, koja je odnela i prvo mesto među orkestrima i nagradu za narodnu pesmu, i kroz Užice.
Guča se opisuje kao dragačevska svetkovina, ali takmičarski deo ove godine nije ostao u Dragačevu. Nagrada za čoček, kategorija u kojoj se sviračke škole najlakše razdvajaju, otišla je orkestru iz Zagužanja, a iz istog sela stigli su i najbolji basista i najbolji mladi trubač. Prva truba i najbolji orkestar završili su na dva kraja iste mape, jedan u Pčinjskom okrugu, drugi u Zlatiborskom.
Mladi su već tu
U omladinskoj konkurenciji prvo mesto među orkestrima osvojio je orkestar Veljka Vasiljkovića iz Lepenice, a za najboljeg mladog trubača proglašen je Mladen Krstić iz Zagužanja, o čijoj smo tituli pisali ranije tokom Sabora. Drugo mesto u toj konkurenciji pripalo je orkestru Mladena Krstića, treće orkestru Alberta Ametovića iz Bojnika. Prezimena su ista kao u seniorskoj konkurenciji, sela takođe.
To je odgovor na pitanje koje se oko Guče postavlja svake godine, a glasi da li truba ima ko da nasledi. Ima, i to iz istih kuća. Trubaštvo u Srbiji funkcioniše kao zanat koji se predaje unutar porodice i mesta, ne kroz školski sistem, pa se u omladinskoj konkurenciji unapred zna iz kojih pravaca dolaze ozbiljni ansambli.
Novković je titulu poneo u godini kada je Sabor imao više pažnje zbog gostiju nego zbog takmičenja. Za trubača iz Vladičinog Hana to je manje bitno. Prva truba Guče se dobija jednom i ne dodeljuje se ponovo istom čoveku svake sezone, a spisak sa njegovim imenom biće citiran i kada se zaboravi ko je te noći sedeo u prvom redu.
