Mladen Krstić i druga titula najboljeg mladog trubača Guče
Petnaestogodišnjak iz Zagužanja kod Surdulice odbranio je prošlogodišnje priznanje, a nagrada za najbolji omladinski orkestar otišla je Veljku Vasiljkoviću iz Lepenice.
Ispred Kulturnog centra u Guči, 8. avgusta uveče, petnaestogodišnjak u beloj košulji sa vezom drži tablu širu od sopstvenih ramena, a trubu zbog koje je tabla i dobijena pridržava uz telo, kao da mu je u tom trenutku smetala. Na tabli, ćirilicom, piše da je on najbolji mladi trubač Guče. Piše to drugi put u dve godine, istim slovima i istom čoveku. Zove se Mladen Krstić, dolazi iz Zagužanja kod Surdulice i ovog avgusta je odbranio ono što je prošlog osvojio.
Finale omladinskog takmičenja na 65. Dragačevskom saboru trubača odigralo se na toj pozornici ispred Kulturnog centra, u terminu koji ne dobija najveću publiku, i za dve najprestižnije omladinske nagrade nadmetala su se četiri orkestra. Poredak u konkurenciji orkestara izgledao je ovako:
- prvo mesto, orkestar Veljka Vasiljkovića iz Lepenice
- drugo mesto, orkestar Mladena Krstića iz Zagužanja
- treće mesto, orkestar Alberta Ametovića iz Bojnika
U pojedinačnoj konkurenciji nastupila su ista imena, ali u drugom rasporedu: prvi je bio Krstić, drugi Ametović, treći Vasiljković. Krstić je posle proglašenja rekao da se orkestar za takmičenje spremao oko mesec dana.
Večeras smo svirali ‘A što ti je Stano, mori’ i ‘Mladenovo kolo’. Vežbali smo oko mesec dana, trudili smo se. Moj stric je Saša Krstić i idem njegovim stopama. Nastaviću da radim i da se trudim, pa ćemo videti kakva će biti karijera.
Rečenica o stricu nije ukras u izjavi petnaestogodišnjaka nego objašnjenje kako se ovaj zanat prenosi. Saša Krstić je trubač, prezime je u tom kraju već ušlo u repertoar, a dete koje sa deset ili jedanaest godina uzme instrument iz kuće u kojoj se on već svira dobija nekoliko godina prednosti nad vršnjakom koji ga upozna u muzičkoj školi.
Zašto se poredak solista razišao od poretka orkestara
Ako se dva spiska poklope, dobija se podatak koji sam Sabor ne objašnjava, a koji se lako pročita: najbolji mladi trubač večeri vodio je orkestar koji je završio drugi, a orkestar koji je pobedio ima trubača koji je u pojedinačnoj konkurenciji bio treći. To nije greška u računu nego posledica toga što se u Guči sude dve različite stvari. Solistička nagrada ide tonu, dahu i onome što jedan čovek uradi sa temom. Orkestarska ide sluhu celine, ujednačenosti pratnje i tome da li osmoro ljudi diše u istom taktu.
Omladinska konkurencija je zato zanimljivija od finala koje sledi. Odrasli orkestri u Guču dolaze kao gotov proizvod, sa repertoarom uhodanim po svadbama i festivalima, i tu se meri ko je bolji u nečemu što svi rade dugo. Kod mlađih se još vidi šav: koliko je ko sam naučio kod kuće, koliko mu je dala škola, a koliko orkestar koji su sastavili komšije i rođaci.
Četiri orkestra i ono što se u Guči zapravo brani
Podatak da su se za dve najprestižnije omladinske nagrade nadmetala četiri orkestra ne treba čitati kao presudu o stanju trube, ali jeste broj koji staje u jednu rečenicu. Guča godinama nastupa kao najveća svetkovina trube u ovom delu Evrope i tako se i najavljuje, pa se od nje očekuje da ima dublju klupu nego što jedno finale pokaže. Kada smo najavljivali otvaranje ovogodišnjeg izdanja i pisali da je domaćin Sabora Marko Kešelj, glavna tema je bila brojka posetilaca. Ono što odlučuje da li će Sabora biti za dvadeset godina odigralo se sinoć, pred manjom publikom, bez prenosa i bez reda ispred bine.
Krstić je nagradu za najboljeg mladog trubača osvojio i prošle godine, a nagrađivan je i na takmičenju u Surdulici. Dva uzastopna priznanja u istoj kategoriji su granica posle koje omladinski uspeh prestaje da bude vest o talentovanom detetu i postaje pitanje šta se sa tim detetom dalje radi. Jug Srbije i Dragačevo su dve trubačke škole koje se u Guči sreću svakog avgusta, a Zagužanje je poslalo dečaka koji je u dva navrata bio bolji od svih vršnjaka na toj pozornici.
Jubilarni 65. Dragačevski sabor trubača traje od 7. do 9. avgusta, pa se veliko finale i podela trube u zlatu tek očekuju. Priznanja koja su dodeljena sinoć neće ući u naslove kao ime pobednika glavne konkurencije, a upravo ona kažu ko će za deset godina stajati na velikoj bini.
