Kapitalno, ali ne dovoljno: Zadruga ostala bez dinara

Plavo kolo je jedan od retkih izdavačkih nizova u srpskoj kulturi koji se prepoznaje pre nego što se pročita, po boji korica na polici, po tome što se kupuje u kompletu i što se u kućnim bibliotekama slaže po godinama. Od 4. avgusta ove godine to Kolo ima i drugu vrstu prepoznatljivosti. Tog dana je Ministarstvo kulture objavilo rezultate konkursa za sufinansiranje kapitalnih izdanja na srpskom jeziku, a na spisku odbijenih našlo se svih šest knjiga koje je za ovogodišnje Kolo predložila Srpska književna zadruga.

Otkako taj konkurs postoji, to se nije dogodilo nijednom. Rešenje je potpisao ministar kulture Nikola Selaković, po predlogu komisije, a konkurs je bio raspisan još 5. maja i trajao je trideset dana.

Koje knjige su odbijene i uz koje obrazloženje

Među šest naslova su knjiga Vojislava Pavlovića „Pije XII i totalitarizmi u Jugoslaviji 1941-1958“, pisana na građi vatikanskih arhiva, zatim „Razvoj srpske pismenosti: izabrani spisi“ Irene Grickat i „Književnost dubrovačkih Srba“ Irene Arsić. Uz svaki odbijeni projekat ide obrazloženje komisije, i tu obrazloženje počinje da govori više o kriterijumu nego o knjizi.

Za Pavlovićev rukopis je ocenjeno da je reč o uskostručnom naučnom delu namenjenom užoj čitalačkoj publici. Ista formulacija upotrebljena je i za izabrane spise Irene Grickat. Za knjigu Irene Arsić komisija je zapisala da ne spada u kapitalna i posebno vredna dela.

Glavni urednik Zadruge Nikola Marinković kaže da ne želi da nagađa o razlozima izvan onih koje je Ministarstvo navelo, ali podseća da je Pavlovićeva knjiga vrhunac njegovog višegodišnjeg rada na toj temi i da se, budući da govori o odnosu pape Pija XII prema Jugoslaviji, tiče nacionalnih tema koje zanimaju široko čitalaštvo.

Dešavalo se da od šest naših knjiga iz Plavog kola odbiju dve, najviše tri knjige, ali se još nikad nije desilo da odbiju celo Kolo

Zadruga je u saopštenju navela da je odluku primila sa velikim razočaranjem i iznenađenjem, utoliko pre što je reč o instituciji koja po važećem Zakonu o kulturi ima status ustanove od posebnog značaja. Tu je i poseban Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi, izglasan 1997. godine, u kome piše da Zadruga sredstva obezbeđuje i iz budžeta Republike Srbije, pokrajine i lokalne samouprave. Marinković ne traži da država izdržava kuću:

Naravno da znamo da je budžet za kulturu smanjen i da ne očekujemo da nas država izdržava, ali očekujemo da se taj novac pravednije rasporedi

Za kapitalna izdanja je ove godine opredeljeno 27.370.000 dinara. Najveći pojedinačni iznos, 2.000.000 dinara, dobio je Izdavački centar Matice srpske za antologijsku ediciju „Deset vekova srpske književnosti“, kuća Scero print dobila je 1.500.000 za fototipsko izdanje Spomenice dvadesetpetogodišnjice oslobođenja Južne Srbije, a Arhiv Vojvodine 1.200.000 za izabrana dela Dragoša Kalajića. Odbijen je 81 projekat, među njima šest naslova Akademske knjige i četiri Kosmos izdavaštva.

Časopisi: 10,6 miliona i 54 odbijena projekta

Tri dana kasnije, 7. avgusta, objavljeni su i rezultati konkursa za periodične publikacije. Podeljeno je 10.600.000 dinara, a bez ijednog dinara ostalo je 54 projekta. Na tom spisku su naslovi koji čine kičmu domaće književne periodike:

• „Književni magazin“ Srpskog književnog društva
• „Polja“ Kulturnog centra Novi Sad
• „Gradina“ Niškog kulturnog centra
• „Beogradski književni časopis“ Beogradskog književnog društva
• „Zlatna greda“ Društva književnika Vojvodine

Pojedinačno najviše, po 350.000 dinara, dobili su Istraživačko izdavački centar „Stari Vlah“ za svoj godišnjak i Udruženje koreografa narodnih igara Srbije za strukovni časopis „Nasleđe“. Po 300.000 dinara otišlo je Matici srpskoj, Zadužbini Ive Andrića i Udruženju književnika Srbije.

Ono što ovaj konkurs čini zanimljivijim od proste liste jeste poređenje sa prošlogodišnjim. Komisija je ove godine radila u sastavu Jelka Panić, Tatjana Trajković i Ivan Becić, a lane je u gotovo istovetnom sastavu za „Beogradski književni časopis“ zapisala da je reč o projektu sa kontinuiranim kvalitetom sadržaja i nesumnjivim uticajem u široj književnoj javnosti. Ove godine je isti časopis dobio ocenu da poseduje određeni nivo kvaliteta, ali da postoje projekti u većoj meri usaglašeni sa kriterijumima. Urednik proze u tom časopisu, pisac Srđan Tešin, na tu razliku je odgovorio kratko:

Ova Komisija mu dođe nešto kao doktor Džekil i mister Hajd! Potpisnik i ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg Rešenja je „ministar“ Nikola Selaković. A rezultati konkursa za prevođenje, podršku kapitalnim izdanjima, književnim manifestacijama i nagradama bi trebalo da uđu u anale beščašća

Tešin podseća i da je istom časopisu ranije izostala podrška na gradskom konkursu, pa je ovogodišnje rešenje drugi udarac u istoj sezoni.

Kada se ova dva konkursa gledaju zajedno sa onim o čemu smo pisali ranije, o filmskim konkursima koji kasne dok je NAFFIT dobio 17 miliona dinara, dobija se obrazac koji nije stvar pojedinačne komisije. Novca u budžetu za kulturu ima manje, to niko ne spori, ali raspodela sve češće zaobilazi ustanove kojima je kontinuitet jedina imovina. Kolo se štampa svake godine, časopis izlazi svakog kvartala, i jedno i drugo se prekida za nekoliko meseci a obnavlja godinama.

Marinković očekuje da će se i drugi izdavači oglasiti o tome kako je raspoređen novac za kapitalna izdanja. Rok za žalbu je kratak, a jesenji izdavački plan Zadruge se pravi sada, u avgustu, sa poznatim brojem u koloni prihoda.