Otisak umetnika: 183 prošla, 171 ostao ispred vrata
Prva edicija međunarodne žirirane izložbe Otisak umetnika otvara se večeras u paviljonu Cvijeta Zuzorić, sa radovima više od 200 autora, a žiri je od 354 prijave odabrao 183 umetnika.
Tri stotine pedeset četiri prijave, sto osamdeset tri prihvaćena autora. Ta dva broja stoje jedan pored drugog u najavi izložbe Otisak umetnika i o postavci govore preciznije od bilo kog opisa: nešto više od polovine onih koji su poslali radove ušlo je u selekciju, dok je 171 autor ostao ispred vrata. Žirirana izložba je kod nas dovoljno retka da se primeti, jer žiriranje znači da neko mora da potpiše i odbijenicu.
Otvaranje je večeras, u subotu 8. avgusta u 19 časova, u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić na Malom Kalemegdanu 1, u zgradi koju je projektovao arhitekta Branislav Kojić i koja decenijama radi isti posao, da primi ono što scena tog trenutka ima da pokaže. Reč je o prvoj ediciji međunarodne žirirane izložbe, autorskom projektu Ane Marinović, master primenjenih umetnosti. Organizator je udruženje Kreativna fabrika, u poslovno tehničkoj saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika Srbije, a izloženi su radovi više od 200 autora iz zemlje i inostranstva.
Ko je birao i po kom ključu
O međunarodnoj selekciji odlučivao je žiri u sastavu:
- Saša Janjić
- Uglješa Čolić
- Milena Mitrović
- Igor Markišić
- Ana Marinović
Vredi zastati kod poslednjeg imena. Autorka koncepta izložbe sedi i u žiriju koji bira radove za tu izložbu, a Uglješa Čolić i Milena Mitrović se pojavljuju i među pozvanim umetnicima. To nije nepravilnost, na projektima ove veličine je uobičajeno da se uloge preklapaju, ali jeste podatak koji publika treba da zna kada gleda selekciju, jer objašnjava odakle postavci ujednačen ukus.
Tri celine, tri različita statusa
Postavka je podeljena na tri programska segmenta i ta podela je zapravo hijerarhija.
Prvi je segment sećanja, u kome su dela Borislava Nanovića i Petra Pjera Grujičića. Drugi čine umetnici po pozivu, među kojima su Đorđe Aralica, Branimir Karanović, Slavko Krunić, Jugoslav Vlahović i Vladimir Markoski, dakle imena koja u domaćoj grafici, fotografiji i ilustraciji nose težinu od pre više decenija. Treći je međunarodna žirirana selekcija sa 183 autora, i u njoj je izložen i rad Mine Nanović.
Postavljeni jedni pored drugih, ti segmenti crtaju put kojim se u ovdašnjoj umetnosti stiže do zida: prvo se prijaviš, pa te posle dvadeset godina neko pozove. Retko koja izložba tako otvoreno pokaže sopstveni mehanizam.
U okviru pozvanog dela prikazan je i rad interdisciplinarnog tima koji je prethodno viđen na 19. Bijenalu arhitekture u Veneciji, pod nazivom „Rasplitanje, Raspleteno: Interdisciplinarna praksa na delu”. Ovo je deo najave koji zaslužuje najviše pažnje, jer se radovi sa Bijenala kod nas po pravilu završe tako što ostanu u katalogu i u fotografijama sa otvaranja. Drugi život u beogradskom paviljonu je izuzetak, a ne pravilo, i vredi ga videti dok je tu.
Koliko dana izložba zapravo traje?
Formalno osam, stvarno šest. Postavka je otvorena od 8. do 15. avgusta, svakog dana osim nedelje i ponedeljka, što znači da 9. i 10. avgust otpadaju. Ostaju večerašnje otvaranje i pet radnih dana od utorka do petka, plus subota 15. avgusta kao poslednji dan. Ulaz je besplatan sve vreme.
Posle zvaničnog dela, u 20 časova, na terasi paviljona nastupa beogradski sastav Klabkillers, u postavi Nikola Čubrilo, Vuk Stojkić, Vukašin Mihajlović i Dejan Ružičić. Koncert je takođe besplatan.
Kreativna fabrika ovaj projekat predstavlja kao krunu petnaestogodišnjeg rada, što je formulacija koja obavezuje. Prva edicija se ne ocenjuje po tome koliko je autora okupila, nego po tome da li će druga imati isti odnos prijava i izabranih, ili će se selekcija razlabaviti čim broj prijava poraste. Za sada je objavljena brojka, a to je više nego što se od većine ovdašnjih grupnih izložbi dobije. Šest dana je kratko za postavku ovog obima, pa ko računa da će stići drugi put, verovatno neće.
