Nesvrstani svet: izložba u kupoli koja godinama čeka kraj

Betonski zidovi kupole Muzeja afričke umetnosti nikada nisu dobili oblik koji su projektanti zamislili krajem osamdesetih. Sada, gotovo četiri decenije kasnije, ti isti goli zidovi su deo postavke: u kupoli u kojoj je 2. septembra otvorena izložba „Nesvrstani svet“ nedovršenost se ne krije, nego postaje eksponat. Izložbeni paneli sa dokumentima i fotografijama stoje uz beton koji je ostao nezavršen otkad se, u drugoj polovini osamdesetih, Beograd pripremao za Devetu konferenciju Pokreta nesvrstanih.

Povod je 65 godina od Prve konferencije Pokreta nesvrstanih, održane u Beogradu 1. septembra 1961, i komemorativni sastanak kojim je dan ranije, 1. septembra 2026, obeležen taj jubilej. Muzej afričke umetnosti izložbu opisuje kao vremenski most: od osnivačke konferencije 1961, preko poslednjeg beogradskog samita Pokreta 1989, do današnjih pitanja saradnje i solidarnosti zemalja globalnog juga. Tri tačke u vremenu, jedan prostor koji ih sve nosi na sebi, doslovno u sopstvenoj arhitekturi.

Izložbu je osmislio kustoski tim Muzeja, Emilia Epštajn, Ana Knežević i Milica Naumov, uz Nemanju Radonjića, profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ideja je nastala 2021, a dokumentarnu građu ustupili su Istorijski arhiv Beograda, Arhiv Jugoslavije, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Muzej grada Beograda, Muzej Jugoslavije, RTS, Radio Beograd i Filmske novosti, dakle institucije koje čuvaju ono što je od tog perioda ostalo zapisano, snimljeno ili fotografisano.

Ono što ovu postavku izdvaja od uobičajene istorijske izložbe jeste da prostor u kome stoji nije samo pozadina, nego učesnik priče. Kupola je počela da se gradi u trenutku uspona pokreta čijem je nasleđu izložba posvećena, a ostala je nedovršena baš kada je taj pokret, sa krajem hladnog rata i raspadom Jugoslavije, izgubio tlo pod nogama. Muzej je time, možda i nesvesno, sačuvao paralelu koju bi teško bilo namerno insceniti: arhitektura koja je stala na pola puta kao svedočanstvo projekta koji je i sam ostao nedovršen.

Direktorka Muzeja Marija Aleksić je na otvaranju rekla da je „kupola Muzeja nastajala je u vreme kada se Beograd pripremao za poslednji samit Pokreta nesvrstanih“, a potom dodala da se „nada da će najavljeni radovi uskoro početi i da će Muzej dobiti uslove kakve zaslužuje“. Ta rečenica nosi težinu jer sledi projektnu dokumentaciju za rekonstrukciju objekta koja je, prema saopštenju Muzeja, već pripremljena, uz uveravanja nadležnih institucija da bi radovi mogli uskoro da počnu.

Rok koji se pominje nije proizvoljan. Muzej afričke umetnosti sledeće, 2027. godine, obeležava pola veka postojanja, a Beograd će iste godine biti domaćin Svetske specijalizovane izložbe EXPO 2027, na kojoj je učešće do sada potvrdilo oko pedeset afričkih država. Ako se rekonstrukcija zaista poklopi sa tim jubilejem, kupola koja je tri decenije bila spomenik nedovršenosti postaće spomenik nečem drugom, mada je ta razlika, sudeći po dosadašnjem tempu radova, još uvek uslovna.

Za sada, kupola ostaje ono što jeste: prostor koji istovremeno priča o dva vremena, o 1961. i 1989. iz kojih je nastala, i o 2026. u kojoj je konačno dobila publiku. Izložba se može obići i uz vođenja, u okviru programa „Nedelja u MAU“, 13, 20. i 27. septembra od 11 sati, a njen deo je i digitalna mapa nasleđa nesvrstanih na adresi nesvrstani.rs.