Bajaga se neplanirano pojavio na zatvaranju BELEF-a
Mjuzikl „Sa druge strane jastuka” zatvorio je 33. Beogradski letnji festival u Sava centru, a pred kraj večeri sceni se pridružio i sam Momčilo Bajagić Bajaga.
Kad je posle skoro dva sata pevanja i igranja na sceni Sava centra izašao još jedan glas, publika u sali je trebalo par taktova da shvati koga zapravo gleda. Momčilo Bajagić Bajaga se u subotu uveče, 12. septembra, pridružio glumačkoj ekipi mjuzikla „Sa druge strane jastuka” i zajedno sa njom otpevao naslovnu pesmu, na potpuno neplaniran način, tačno u trenutku kada je 33. Beogradski letnji festival trebalo da se tiho zatvori.
Predstava koja je BELEF zatvorila nije nova. Pozorište na Terazijama je sa njom već odigralo niz rasprodatih termina, a mjuzikl je sastavljen od trideset pesama iz Bajaginog kataloga, uklopljenih u priču smeštenu u rane osamdesete. Radnja prati mladi Beograd tog doba, gradske ljubavi i terazijsku vrevu koju danas više niko ne pamti iz prve ruke, nego iz pesama koje su je nadživele.
Tekst potpisuje Stevan Koprivica, koji je predstavu opisao kao „urbanu bajku smeštenu u terazijski trougao”, a režiju Jug Radivojević. Oko njih je okupljen tim koji je nostalgiju pretvorio u zanat: aranžmani su Aleksandra Sedlara, scenografija Aleksandra Denića, koreografija Milice Cerović, kostimi Tanje Radišić. Glavne uloge nose Milena Živanović i Slaven Došlo, a uz njih su na sceni Sava centra bili i Danijel Korša, Žarko Stepanov i Vladan Savić.
Zašto se ovaj mjuzikl vraća na velike scene?
Zato što ne prodaje osamdesete kao muzej, nego kao materijal za priču koja se i danas gleda. Razlika između jukebox mjuzikla koji samo nabaca hitove i onoga koji od njih sklopi dramaturški luk vidi se tačno na ovakvim mestima: kad publika prepozna pesmu pre nego što prepozna scenu, a onda ostane da isprati i jedno i drugo do kraja. „Sa druge strane jastuka” tu razliku pravi, i to je razlog što je sa Terazija prešao na najveću zatvorenu scenu u gradu, a ne obrnuto.
Tanjug navodi da je predstavu u Sava centru gledalo oko tri hiljade ljudi, dok Telegraf piše da je sala bila popunjena do poslednjeg mesta, ne dajući tačan broj. Razlika je više u formulaciji nego u suštini, ali obe brojke govore isto: BELEF nije zatvoren skromno, nego predstavom kojoj kapacitet sale očigledno nije bio prepreka.
Ono što je veče izdvojilo iz niza dosadašnjih izvođenja nije bila predstava sama, nego gest koji nije bio najavljen ni u jednom materijalu festivala. Kada se autor pesama pojavi na sceni sopstvenog mjuzikla i otpeva numeru sa glumcima koji je inače tumače bez njega, granica između koncerta i pozorišta na trenutak nestane, a to je upravo ono što jukebox format retko postigne. Portal srpske.rs je najavu ovog izvođenja na BELEF-u objavio još 30. jula, ali tada bez ijednog podatka da će se sam Bajaga naći na sceni.
Zatvaranje festivala institucionalnim programom je uobičajeno i po pravilu prolazi bez pamćenja. Ovo nije taj slučaj, i to ne zbog broja gledalaca u sali Sava centra, nego zbog trenutka koji nijedan raspored nije predvideo: autor je sišao sa mesta iz kog je gradio tuđe uloge i na trenutak postao jedan od izvođača sopstvene priče. Za mjuzikl koji već ide u drugom nizu rasprodatih termina, to je potvrda da priča i dalje nosi salu, ne samo pesme koje su je izgradile.
