Tomas Ostermajer i Pussy Riot na NE:Bitefu u nedelju

U nedelju, 20. septembra, Bitef neće imati jednu adresu. Imaće šezdeset. Od podneva do šest popodne, po čitavom Beogradu, otvoriće se toliko mikro-scena da nijedan posetilac neće moći da obiđe sve, nego će, kako to festival i traži, morati sam da sastavi sopstvenu šetnju, birajući gde će stati duže, a gde samo proći. Ulaz je besplatan svuda, a program drugog NE:Bitefa, koji nosi oznaku 60. izdanja, okuplja više od sto umetnika, umetnica, kulturnih radnica i radnika.

Ime koje najviše nosi ovu najavu je Tomas Ostermajer, dugogodišnji umetnički direktor berlinskog Šaubinea i jedan od reditelja čije su predstave, “Disko pigs”, “Nora” i “Istorija nasilja”, već prošle kroz redovni Bitef i ostavile trag kod publike. On stiže u Beograd upravo zbog NE:Bitefa, kao gest solidarnosti sa kulturnom zajednicom koja je prošlu godinu provela bez zvaničnog izdanja festivala. Njegova mikro-scena je na Fakultetu primenjenih umetnosti, posvećena je repertoaru Šaubinea, a od 13 časova tamo je zakazan i razgovor sa publikom.

Tu mikro-scenu kurira Ivan Medenica, teatrolog i profesor Fakulteta dramskih umetnosti, koji je nekada bio umetnički direktor samog Bitefa. Razlika između institucije u kojoj predaje i mesta na kome ove nedelje kustosuje nije slučajna sitnica nego upravo slika po kojoj ovaj festival funkcioniše: ljudi iz akademskih i institucionalnih uloga rade na terenu, van zgrada u kojima im pripada kancelarija.

Drugo veliko ime je grupa Pussy Riot. Na NE:Bitef dolaze Marija Maša Aljohina, ruska politička umetnica, aktivistkinja i autorka knjiga “Riot Days” i “Political Girl”, i Erik Brajtenbah, koji svira bubnjeve i pravi elektronsku muziku za njene izvedbe. Njihov zajednički program, koji spaja muziku uživo, tekst i politički performans, izvodi se u nedelju uveče. Dolaze u trenutku kada je ruski sud, krajem 2025. godine, Pussy Riot proglasio ekstremističkom organizacijom, što njihovo gostovanje na jednom festivalu koji sam sebe gradi kao čin otpora čini manje slučajnim nego što bi bilo na bilo kom drugom mestu.

Spisak učesnika ide dalje: švajcarski reditelj Milo Rau, nemački kolektiv Gob Squad, italijanska trupa Motus, Dragan Živadinov, Tjaša Črnigoj, Miloš Lolić, Anja Suša i Nikita Milivojević dolaze lično, dok su onlajn prisustvo potvrdili Euđenio Barba, Oliver Frljić, Jernej Lorenci i Nina Rajić Kranjac. Prisustvo Gob Squada i Motusa nosi sopstvenu predistoriju: obe grupe su lane otkazale učešće na 59. Bitefu, u znak solidarnosti sa beogradskom umetničkom zajednicom, pošto je program koji je festivalskom odboru predložio Miloš Lolić bio cenzurisan. Rau se u tu istu hronologiju uklapa još direktnije. Njegov govor na otvaranju 58. Bitefa 2024. godine, u kome se usprotivio kopanju litijuma, bio je povod za cenzuru njegove predstave “Proces Peliko”, koja je na kraju ipak odigrana, ali tek u decembru 2025, na prvom NE:Bitefu.

Taj prvi NE:Bitef i jeste nastao kao odgovor na otkazivanje 59. Bitefa i na to isto cenzurisanje. Umesto da festival te godine jednostavno izostane, deo kulturnog sektora ga je samoorganizovao, uz podršku studenata, i izveo gerilski, van zvanične produkcije. Drugo izdanje, ono koje dolazi u nedelju, ponavlja isti princip, samo u širem obimu: šezdeset mikro-scena umesto jedne dvorane, kustosovanih od strane samih pripadnika kulturne zajednice.

Dan se zatvara u Centru za kulturnu dekontaminaciju, gde se od 19 časova svi učesnici i publika okupljaju na tribini “Umetnost, otpor i solidarnost”, koju moderiraju Ana Vujanović i Ana Miljanić. Posle razgovora sledi neformalno druženje uz tortu povodom 60. rođendana Bitefa, čime se jubilej institucije koja ove godine nije zasedala proslavlja upravo van nje. Festival uz ovo izdanje ima podršku Centra za kulturnu dekontaminaciju i Gete instituta, a mapu i satnicu svih šezdeset lokacija organizatori objavljuju uoči nedelje na sajtu nebitef.rs, ostavljajući publici da sama odluči kojim redom će ih obići.