Ledena voda i klima nisu spas: lekar upozorava na rizik za srce
Naglo rashlađivanje po vrućini opterećuje srce i mozak. Lekar dr Saša Milićević objašnjava zašto ledena voda i hladna klima nisu rešenje i kako da se ohladite bez rizika.
- Nagle temperaturne razlike sužavaju krvne sudove, što opterećuje srce i mozak, upozorava dr Saša Milićević.
- Prve 2 čaše vode posle vrućine treba da budu umerene temperature, a ne ledene.
- Stalno prelaženje iz klime na 17 stepeni u vreli vazduh napolju je stres za organizam.
- Skok u hladnu vodu može biti opasan zbog naglog sužavanja krvnih sudova.
Da li te ledena voda zaista rashladi kad pripekne? Ne onako kako misliš, a po vrelom danu može da bude i opasna. Lekar dr Saša Milićević upozorava da nagle razlike u temperaturi izazivaju sužavanje krvnih sudova, što je dodatni teret za srce i mozak.
Princip je jednostavan. Kada telo iz vrućine naglo dođe u kontakt sa nečim hladnim, krvni sudovi se skupljaju da bi sačuvali toplotu. Taj refleks je koristan na zimi, ali leti, kada je organizam već pod pritiskom visokih temperatura, naglo skupljanje krvnih sudova dodatno optereti srce. Zato lekari savetuju da se hlađenje radi postepeno, a ne udarom.
Zašto ledena voda nije najbolji izbor po vrućini?
Naglo popijena ledena voda predstavlja stres za želudac i jednjak. Telo koje je vrelo iznutra odjednom dobije hladan udar, pa umesto olakšanja oseti grč. Dr Milićević savetuje da prve dve čaše posle izlaganja suncu budu umerene temperature, taman tolike da te osveže, ali ne i da šokiraju organizam.
Postoji i jedan savet koji mnogima zvuči neobično. Čaj veoma dobro gasi žeđ, čak i kada je napolju vrelo. Topli ili mlaki napitak ne tera telo u naglu reakciju, a istovremeno nadoknađuje tečnost. Probaj nesladen biljni čaj ohlađen na sobnu temperaturu umesto ledene vode iz frižidera, razlika u tome kako se osećaš posle pola sata zna da bude vidljiva.
Slično važi i za klimu. Hladna klimatizovana prostorija deluje kao spas, ali stalno prelaženje iz vazduha na 17 stepeni u vrelinu napolju opterećuje organizam. Svaki taj prelaz je mali šok za krvne sudove. Naša preporuka je da klimu ne podešavaš na ekstremno nisku temperaturu, već na razliku od oko šest do osam stepeni u odnosu na spoljnu, koliko je dovoljno da bude prijatno bez naglog kontrasta.
Kako da se rashladiš a da ne rizikuješ?
Najopasniji je skok u hladnu vodu kada si pregrejan. Dr Milićević upozorava da naglo sužavanje krvnih sudova u toj situaciji može biti i fatalno, posebno za osobe koje već imaju problema sa srcem. Ako ideš na reku, jezero ili bazen, uđi postepeno, pusti telo da se navikne na temperaturu pre nego što zaroniš.
Evo nekoliko praktičnih koraka koje možeš da primeniš već danas. Pre nego što kreneš iz hladne prostorije na vrelinu, zastani minut u senci da se telo prilagodi. Vodu pij u manjim gutljajima i umerene temperature, a ne na eks i ledenu. Hladan tuš zameni mlakim, koji rashlađuje bez šoka. I najvažnije, organizmu daj vremena da se postepeno prilagodi, jer nagle promene su ono što ga zapravo iscrpljuje.
Suština je u ritmu, a ne u temperaturi. Telo voli postepenost, a leto je upravo sezona kada na to najlakše zaboravimo. Pa kako se ti rashlađuješ po najtoplijim danima, na udar ili polako?
