Vrućine i hronične bolesti: rizik od infarkta i moždanog

Zašto baš leti čujemo da je nekome pozlilo na ulici? Odgovor je jednostavan: visoke temperature ozbiljno opterećuju srce i krvne sudove. Kada termometar pređe trideset stepeni, telo se trudi da se rashladi, srce kuca brže, krvni sudovi se šire, a krv postaje gušća zbog gubitka tečnosti. Za zdravu osobu to je naporno, ali podnošljivo. Za nekoga ko već ima hroničnu bolest, to je situacija u kojoj treba biti veoma oprezan.

Tokom toplotnog talasa lekari beleže više slučajeva infarkta, moždanog udara, napada angine pektoris i tromboza. Razlog je upravo to dodatno opterećenje. Kada izgubite previše tečnosti, krv se zgušnjava i lakše dolazi do stvaranja ugrušaka. Istovremeno, srce mora jače da radi da bi telo održalo normalnu temperaturu. Kod osobe sa oslabljenim srcem ili sa visokim pritiskom, taj dodatni napor može biti previše.

Ko je najugroženiji tokom vrućina?

Nisu svi izloženi istom riziku. Posebno su ugroženi stariji ljudi, jer kod njih osećaj žeđi slabi sa godinama, pa ne piju dovoljno vode iako im telo to traži. Tu su i hronični bolesnici, oni sa srčanim i bubrežnim oboljenjima, dijabetesom ili visokim pritiskom. Vrućina dodatno opterećuje bubrege, a kod osoba sa bronhijalnom astmom moguće je pogoršanje tegoba.

Treću rizičnu grupu čine ljudi koji rade na otvorenom, na gradilištima, u poljoprivredi ili u saobraćaju. Oni su satima izloženi suncu i fizičkom naporu u najtoplijem delu dana. Crveni krst i lekari zato preporučuju da se teži poslovi i napor izbegavaju između jedanaest i sedamnaest časova, kada je sunce najjače. Ako rad ne može da se odloži, neophodne su česte pauze u hladu i stalna nadoknada tečnosti.

Praktičan savet je jednostavan: ne čekajte da ožednite. Žeđ je već znak da je telo počelo da gubi vodu. Bolje je piti malo i često tokom celog dana, nego veliku količinu odjednom. Izbegavajte alkohol i previše kafe jer dodatno izvlače tečnost iz organizma.

Kako prepoznati toplotni udar na vreme?

Toplotni udar je stanje u kome se telo pregreje i više ne uspeva da se ohladi, i to je hitno stanje. Prvi znaci koje treba da znate jesu crvena i topla koža koja se ne znoji, jaka glavobolja, vrtoglavica, ubrzan puls, mučnina i osećaj zbunjenosti. U težim slučajevima dolazi do nesvestice.

Ako primetite ove znake kod sebe ili kod nekog u blizini, reagujte odmah. Osobu treba prebaciti u hlad ili rashlađenu prostoriju, skinuti višak odeće i hladiti vlažnim oblogama, posebno vrat, pazuhe i prepone. Ako je osoba pri svesti, dajte joj da pije vodu u malim gutljajima. Kod nesvestice, zbunjenosti ili ako stanje ne popušta, pozovite hitnu pomoć bez odlaganja.

Prevencija je ipak najbolja zaštita. Tokom najtoplijih dana ostanite u hladu, nosite laku i svetlu odeću, koristite kapu i sklonite se od direktnog sunca. Ako uzimate lekove za pritisak, srce ili šećer, posavetujte se sa svojim lekarom da li u toplim danima treba nešto da promenite, jer neki lekovi utiču na hidrataciju i pritisak.

Vrućine se ne mogu izbeći, ali rizik može da se smanji. Da li ste danas popili dovoljno vode i da li znate kako biste reagovali ako nekome pored vas pozli na suncu?