Ledena voda po žegi opasna za srce: šta piti tokom vrućina
RHMZ najavljuje povratak vrućina ka 35 stepeni od sredine jula, a kardiolozi upozoravaju da naglo ispijanje ledene vode po žegi može da optereti srce. Evo šta, koliko i kada piti.
- RHMZ najavljuje da od oko 14. jula maksimalne temperature ponovo rastu ka 35 stepeni, a u trećoj dekadi meseca lokalno i preko 40.
- Po vrućini se krvni sudovi šire i pritisak pada, pa naglo ispijanje ledene vode dodatno opterećuje srce, posebno kod starijih i hroničnih bolesnika.
- Pij vodu redovno tokom dana, gutljaj po gutljaj i ne preterano hladnu, a smanji kafu i energetske napitke.
- Institut „Batut" upozorava osetljive grupe: starije osobe, hronične bolesnike i decu.
Da li čaša ledene vode zaista može da naškodi srcu po najvećoj žegi? Može, i to iznenada. Posle nekoliko dana nestabilnog vremena sa pljuskovima, Republički hidrometeorološki zavod najavljuje da se vrućine vraćaju. Do sredine jula ostajemo na 26 do 30 stepeni, a od oko 14. jula maksimalne vrednosti ponovo se penju ka 35. Za treću dekadu meseca, prema orijentacionoj mesečnoj prognozi, najavljuje se jak toplotni talas, lokalno i preko 40 stepeni oko 24. i 25. jula.
To znači da nas čeka period kada telo radi na granici, a mnogi tada posežu za onim što deluje kao logično rešenje: velikom čašom ledene vode iz frižidera. Upravo tu, kažu lekari, pravimo grešku.
Zašto ledena voda po vrućini opterećuje srce?
Kada je napolju vrelo, organizam pokušava da se rashladi tako što širi krvne sudove. Kardiolog dr Danijela Drašković sa Instituta „Dedinje” objašnjava da to širenje obara krvni pritisak, pa se javljaju glavobolja, vrtoglavica i malaksalost. Srce u tom trenutku već radi više nego obično.
Ako u takvo, pregrejano telo naglo unesemo veliku količinu ledene vode, efekat zna da bude suprotan od željenog. Nagli hladan podražaj sužava krvne sudove i, uz krv koja je već gušća zbog gubitka tečnosti znojenjem, dodatno opterećuje srce. Kod zdrave osobe to najčešće prođe kao kratak neprijatan osećaj. Kod starijih i onih koji već imaju srčane ili krvne tegobe, rizik je ozbiljniji.
Zato preporuka nije da se odreknete hladne vode, nego da je ne pijete naiskap i direktno iz zamrzivača. Rashlađena voda je sasvim u redu, ledena i na eks nije.
Šta, koliko i kada piti
Pravilo je jednostavno: pij redovno, pre nego što ožedniš. Žeđ je već znak da kasniš sa unosom tečnosti. Najbolja je obična voda, sobne ili blago rashlađene temperature, i to gutljaj po gutljaj tokom celog dana, a ne litar odjednom kada ti pozli. Ako se krećeš ili fizički radiš napolju, dodaj po koju čašu na svaki sat aktivnosti.
Kafu i energetske napitke bolje je smanjiti. Oni deluju diuretički, teraju organizam da izbacuje tečnost i tako mogu dodatno da doprinesu dehidrataciji baš kada ti je voda najpotrebnija. Isto važi i za alkohol i jako zaslađene sokove.
Najvažnije od svega: teži fizički napor i direktno sunce izbegavaj u periodu od 10 do 17 časova, kada su temperatura i sunčevo zračenje najjači. Šešir, lagana odeća svetlih boja i hlad nisu luksuz nego zaštita.
Institut „Batut” već je izdao upozorenje za osetljive grupe. Starije osobe, hronične bolesnike i decu vrućina pogađa brže i jače, pa njima treba posvetiti posebnu pažnju, podsetiti ih da redovno piju vodu i ne ostavljati ih u pregrejanim prostorijama ili u automobilu.
Vrućine su za nas već poznata letnja priča, ali svake godine iznenade nekoga ko je mislio da je „samo malo toplo”. Malo pažnje sa čašom vode u ruci može da napravi veliku razliku. A kako se ti spremaš za novi toplotni talas?
