Šest virusa kruže vrtićima: ovo su simptomi

Dete se vratilo iz vrtića sa temperaturom i bolnim ranicama oko usta? Nisi jedina roditeljka koja ovih dana zove pedijatra. Čim su se porodice vratile sa mora, đaci seli u klupe, a mališani u vrtiće, po ambulantama je krenuo pravi talas virusa, i respiratornih i stomačnih.

Pedijatar dr Saša Milićević kaže za Kurir da trenutno kruže rinovirus, RSV, BRNU virus (bolest ruku, nogu i usta), rotavirus, adenovirus i norovirus. Neki napadaju disajne puteve, neki stomak, a šire se brzo baš tamo gde je najviše dece na okupu, u vrtićima i nižim razredima škole.

Koji virusi trenutno kruže i po čemu ih prepoznaješ

Podeli ih u dve grupe, tako ćeš lakše da pratiš šta dete ima.

Respiratorni:

• rinovirus, zapušen nos, kijanje, kašalj, bol u grlu
• RSV, curenje nosa, temperatura, otežano disanje, kod RSV-a bronhitis pogađa i mlađu i stariju decu
• BRNU virus, temperatura, bolne ranice u ustima, osip na dlanovima i tabanima, javlja se najčešće kod dece mlađe od pet godina

Stomačni:

• rotavirus, adenovirus i norovirus, dijareja, povraćanje, temperatura, grčevi u stomaku, prenose se najlakše prljavim rukama

Ima dosta rinovirusa koji napadaju gornje i donje organe za disanje. Aktivan je i RSV virus, koji izaziva bronhitis kod mlađe i starije dece, a iako joj nije sezona, prisutna je i varičela iliti ovčije boginje.

Ovo dr Milićević kaže za Kurir. Isti izvor i Pink u svom izveštaju pominju varičelu kao još jednu infekciju koja je trenutno u opticaju, mada joj nije sezona. Portal Dnevnik u svom spisku virusa varičelu ne navodi, pa ako dete dobije osip sa plikovima, najsigurnije je da to potvrdi baš tvoj pedijatar.

Zašto se stomačni virusi ovako brzo šire

Mališani u vrtićima, a i mlađa deca u školi, prosto ne peru ruke dovoljno dobro, pa rotavirus, adenovirus i norovirus prelaze s deteta na dete za dan, dva. Kod ovih infekcija je najvažnije sprečiti dehidrataciju, dakle tečnost, tečnost i još malo tečnosti, kod dece ali i kod odraslih koji se zaraze od njih.

Deo dece kod lekara stiže i sa putovanja. Pedijatri beleže mališane koji su se vratili iz Crne Gore sa dijarejom, povraćanjem i temperaturom, jer je tamo zbog fekalnog zagađenja vode zabeležena i bakterija E. coli, zbog čega su neke plaže i zatvarane. Slične tegobe su imali i turisti koji su leto proveli u Egiptu i Tunisu, gde je savet uvek isti, pije se samo flaširana voda.

Šta da radiš, a šta ne

• daj detetu lek protiv temperature
• pazi na unos tečnosti, pogotovo kod stomačnih virusa
• ostavi bolesno dete kod kuće, van vrtića i škole, dok ne prođe najgore
• izoluj dete od bake i deke ako imaju neko hronično oboljenje, kod njih se infekcija lakše zakomplikuje
• ne daj antibiotik na svoju ruku

Pored virusa ima, naravno, i bakterijskih oboljenja, ali kod virusa antibiotici ne pomažu, mogu samo da odmognu jer poubijaju korisne bakterije u crevima.

Ovo dr Milićević posebno naglašava, jer je davanje antibiotika kod virusnih infekcija najčešća greška roditelja. Telu tada ne pomažeš, nego mu dodatno otežavaš, jer antibiotik ubija i korisne bakterije u crevima koje bi inače pomogle detetu da se brže oporavi.

Ako imaš i tinejdžera koji kija i suze mu oči, to možda uopšte nije prehlada. U ovom periodu godine u Srbiji su izmerene i najviše koncentracije polena ambrozije, osim na jugu zemlje, pa alergija ume da zbuni sliku.

Finalna preporuka je jednostavna. Kod blažih simptoma, zapušen nos, kašalj, lakša temperatura, dovoljno je da dete miruje kod kuće uz tečnost i lek protiv temperature. Ali ako se pojavi visoka temperatura koja ne pada, otežano disanje, znaci dehidratacije ili osip sa plikovima, tu više nema improvizacije, to je poziv pedijatru, ne poruka u roditeljskoj grupi.