Spasioci upozoravaju: dete pod vodom nestane za sekunde
Posle niza utapanja na jezerima, bazenima i kanalima ovog leta, spasioci mole roditelje za stalan nadzor dece i objašnjavaju zašto su hladna voda, alkohol i neuređena kupališta najveći rizik.
- Spasioci upozoravaju da dete može nestati pod vodom za nekoliko sekundi, najčešće bez ijednog zvuka.
- Ovog leta u Srbiji zabeležen je niz utapanja na jezerima, bazenima i kanalima.
- Hitne službe beleže pojačan broj intervencija na kupalištima tokom letnjih meseci.
- Preporuka: stalan nadzor dece, izbegavanje neuređenih kupališta, hladne vode i alkohola pre kupanja.
Koliko dugo dete može biti pod vodom pre nego što se neko seti da pogleda? Odgovor je neprijatan: nekoliko sekundi je dovoljno. Utapanje ne izgleda kao u filmovima. Nema mahanja rukama, nema vike, nema pljuskanja. Dete jednostavno utihne i sklizne pod površinu, a roditelj koji je na trenutak skrenuo pogled na telefon ništa ne čuje.
To je poruka koju spasioci ovog leta ponavljaju gotovo svakodnevno. Posle niza utapanja na jezerima, bazenima i kanalima širom Srbije, njihov apel je jednostavan i konkretan. Nadzor mora da bude stalan, a ne povremen. Kupanje na neuređenim mestima nosi rizik koji većina kupača potceni tek kad bude kasno.
Zašto se utapanja dešavaju baš tokom vrelih dana?
Leto je paradoks. Kada je najtoplije i kada je najviše ljudi u vodi, tada je i najviše intervencija. Hitne službe to potvrđuju iz sezone u sezonu. Broj poziva sa kupališta raste čim temperatura pređe trideset stepeni.
Deo objašnjenja je u samoj vodi. Površina jezera ili kanala može biti prijatna, ali svega metar dublje voda ume da bude ledena. Nagli ulazak u hladnu vodu izaziva grč mišića i takozvani hladni šok, kada telo naglo izgubi kontrolu nad disanjem. Dobar plivač u tom trenutku prestaje da bude dobar plivač. Umor, sunce i dehidratacija dodatno smanjuju snagu, a alkohol pre kupanja pomera granicu opreza tačno tamo gde ne bi smeo.
Kod dece je priča još kraća. Ona se ne bore, ne dozivaju i ne prave scenu. Zato spasioci insistiraju na jednom pravilu koje zvuči dosadno, ali spasava živote: kada je dete u vodi, jedna odrasla osoba gleda samo njega i ništa drugo.
Neuređena kupališta su poseban problem. Nema spasioca, nema označene dubine, nema nikoga ko poznaje teren. Kanali i divlje plaže kriju rupe, mulj i podvodne struje koje se sa obale ne vide. Upravo tamo se dešava najviše nesreća o kojima čitamo tokom letnjih meseci.
Šta konkretno raditi da leto ostane bezbedno?
Ovde nema komplikovanih uputstava, samo navika. Nekoliko jednostavnih poteza smanjuje rizik na minimum.
Prvo, biraj uređena kupališta sa spasiocima. Ako mesto nema nikoga ko dežura i nema označenu dubinu, to nije kupalište nego rizik.
Drugo, ne ulazi naglo u vodu kada si pregrejan. Polako pokvasi telo, sačekaj da se organizam navikne, pa tek onda plivaj. Taj minut strpljenja je najjeftinije osiguranje koje postoji.
Treće, alkohol i voda ne idu zajedno. Pivo na suncu deluje bezazleno, ali usporava reakcije i vara procenu sopstvene snage. Kupanje ostavi za trezno stanje.
Četvrto, dete uvek u vidnom polju i na dohvat ruke. Ne postoji poruka na telefonu koja je važnija od toga. Ako ima više odraslih, dogovorite se ko je taj minut zadužen za dete, da se ne desi da svi misle da neko drugi gleda.
Peto, ako vidiš da se neko davi, ne ulazi slepo za njim. Dobaci pojas, granu ili flašu, pozovi pomoć i spasioca. Panika osobe koja se davi ume da povuče i onoga ko pokušava da pomogne.
Utapanje je jedna od najtiših nesreća koje postoje, i baš zato je najlakše sprečiti je pažnjom, a ne hrabrošću. Sledeći put kada budeš na vodi sa detetom, pitaj se pošteno: da li ga zaista gledaš, ili samo misliš da ga gledaš?
