NASA potvrdila kandidata za egzoplanetu HD 137010 b u zoni pogodnoj za vodu
U arhivskim podacima misije Kepler/K2 pronađen je kandidat za egzoplanetu sličnu Zemlji po veličini, koja kruži oko zvezde tipa K na 146 svetlosnih godina u pravcu sazvežđa Lira.
NASA je u maju 2026. saopštila da je u arhivskim podacima misije Kepler/K2 identifikovan kandidat za egzoplanetu označen kao HD 137010 b, koji se po veličini i orbitalnoj putanji uklapa u opseg planeta sličnih Zemlji. Po preliminarnim merenjima, planeta ima jedan Zemljin radijus, kruži oko matične zvezde HD 137010 koja se nalazi na 146 svetlosnih godina od Sunca u pravcu sazvežđa Lira (Lyra), a njena orbitalna perioda procenjena je u rasponu od 300 do 550 dana. Tim koji predvodi astronom Endrju Vanderbur (Andrew Vanderburg) sa Tehnološkog instituta Masačusetsa (MIT) saopštio je da je signal otkriven u jednom tranzitu trajanja oko deset sati, što je premalo za nesumnjivu potvrdu.
Sa metodološke strane, otkriće se oslanja na ponovnu analizu podataka prikupljenih tokom faze K2 misije Kepler (2014-2018), kada je teleskop, posle kvara na sistemu reaktivnih točkova, posmatrao različite delove neba u kraćim ciklusima. Tim je upotrebio algoritam mašinskog učenja koji je obučen da prepoznaje “single-transit” signale, dakle tranzite koje su prethodni algoritmi ignorisali zato što se ponavljali pojavili samo jednom u dostupnom prozoru. Ovaj pristup je u 2024. i 2025. doveo do potvrde više od 30 egzoplaneta kandidata u Kepler arhivi, prema podacima NASA Exoplanet Archive-a.
Zvezda HD 137010 je K-patuljast tip, što znači da je manja, hladnija i dugotrajnija od Sunca. Po podacima NASA-e, ova vrsta zvezda zauzima oko 13 odsto svih zvezda Mlečnog puta, ali se sve češće smatra najpovoljnijim kandidatom za potragu za potencijalno nastanjivim planetama, jer su K-patuljci stabilniji u dugom vremenskom okviru u poređenju sa znatno čestim crvenim patuljcima (M tip), koji često produkuju snažne erupcije. HD 137010 ima oko 70 odsto Sunčeve mase, što stavlja kandidatovu orbitu blizu spoljne ivice takozvane habitabilne zone, dela orbitalnog prostora gde temperatura dozvoljava postojanje tečne vode na površini.
Šta nalaz pokazuje, a šta ne
Termin “habitabilna zona” ne znači da je planeta zaista nastanjiva. To znači samo da, ako bi imala atmosferu i ako bi se voda nalazila na njenoj površini, mogla bi da bude u tečnom stanju. Bez podataka o sastavu atmosfere, koje za HD 137010 b nemamo, ne može se reći da li površinska temperatura prelazi 0°C niti da li postoji magnetno polje koje bi zaštitilo planetu od zračenja matične zvezde. Spektroskopija atmosfere, koja se može sprovesti teleskopom Džejms Veb tek ako se planeta potvrdi u tranzitu drugi put, izvodljiva je samo za planete koje pokazuju jasan ponovljeni signal.
Vanderburov tim u radu objavljenom kao preprint na portalu arXiv (još neprošavši recenziju) navodi da bi za potvrdu kandidata morao da se obavi novi tranzit, koji bi se očekivao u rasponu od decembra 2026. do juna 2027, zavisno od stvarne orbitalne periode. Za to su već rezervisani opservacioni termini sa svemirskim teleskopom TESS i sa zemaljskim instrumentom HARPS u Čileu. Ako se potvrdi, HD 137010 b bila bi jedna od svega nekoliko desetina poznatih egzoplaneta veličine Zemlje u habitabilnoj zoni.
Granice studije, koje su autori sami naveli, su znatne. Najpre, jedan jedini tranzit u arhivskim podacima može biti rezultat slučajnog šuma, instrumentalne smetnje ili tranzita drugog astronomskog objekta. Drugo, masa kandidata nije izmerena (potrebne su radijalne brzine matične zvezde, što zahteva višegodišnja zemaljska posmatranja). Bez mase, sastav planete, pa ni potencijalna gustina atmosfere, ne mogu se odrediti. Konačno, čak i ako se potvrdi da je u zoni tečne vode, ne treba mešati pojam “potencijalno nastanjive” sa “nastanjivane”, što je razlika koju astrobiolozi konzistentno potvrđuju u radovima objavljenim u časopisu Astrobiology.
