Vebov teleskop napravio najdetaljniju mapu kosmičke mreže od 164.000 galaksija

Tim astronoma Univerziteta Kalifornije Riverside, koji predvodi doktorand Hosein Hatamnia (Hossein Hatamnia), objavio je 12. maja 2026. u časopisu Astrophysical Journal najdetaljniju mapu kosmičke mreže do sada. Mapa je sačinjena na osnovu podataka programa COSMOS-Web, najvećeg posmatračkog programa Vebovog svemirskog teleskopa do danas, kojim je obuhvaćeno parče neba veličine ekvivalentne približno trima punim Mesecima. Analizom je identifikovano 164.000 galaksija i svakoj je dodeljen crveni pomak (redshift), koji ujedno služi i kao mera udaljenosti i starosti, sa najudaljenijim objektima dostignutim do z približno 7, što odgovara svemiru starosti od oko milijardu godina.

Kosmička mreža je naziv za najveću strukturu u poznatom svemiru, sastavljenu od dugačkih filamenata gasa i tamne materije koje povezuju guste čvorove sa hiljadama galaksija, dok između filamenata postoje praznine prečnika desetina miliona svetlosnih godina. Postojanje ove mreže predviđeno je još osamdesetih godina prošlog veka iz teorije hladne tamne materije, ali je njena podrobna geometrija u najdaljim epohama svemira do sada bila uglavnom zaključivana iz simulacija, ne iz direktnih posmatranja. Hatamnijev tim po prvi put je u jednom uzorku obuhvatio raspon od savremenih galaksija u našem susedstvu do galaksija formiranih kada je svemir imao manje od deset odsto svoje sadašnje starosti.

Sa metodološke strane, COSMOS-Web koristi blisko-infracrvenu kameru NIRCam, koja radi na talasnim dužinama između 0,6 i 5 mikrometara. Ova spektralna oblast ključna je za posmatranje galaksija na velikom crvenom pomaku, jer kosmološko širenje pomera njihovu vidljivu svetlost ka infracrvenoj. Hatamnijev tim je za svaku od 164.000 galaksija izračunao fotometrijski crveni pomak, koristeći upoređivanje sa modelima spektralne energetske distribucije, što je proces s greškom procene od oko 5 do 10 odsto za pojedinačni objekat, ali srazmerno tačan u statističkom uzorku ovakve veličine.

Šta nova mapa NE menja u kosmološkoj slici

Iako je rezultat značajan po obimu, vredi razdvojiti šta on dokazuje od onoga što ne dokazuje. Mapa potvrđuje da kosmička mreža postoji i u veoma ranom svemiru, što je u skladu sa očekivanjem standardnog Lambda CDM modela hladne tamne materije. Ne predstavlja, dakle, otkriće nove fizike, niti dovodi u pitanje pretpostavku da je tamna materija dominantni gravitacioni faktor formiranja velikih struktura. Ono što mapa donosi jeste do sada najprecizniji empirijski okvir za upoređivanje sa numeričkim simulacijama, čime se može testirati u kojoj meri postojeći modeli formiranja galaksija pravilno predviđaju gustinu, raspored i evoluciju filamenata kroz vreme.

Druga ograničenost odnosi se na obim neba. Tri puna Meseca zvuče mnogo, ali predstavljaju oko 0,005 odsto celokupnog neba. To znači da se zaključci o velikim strukturama temelje na lokalnom uzorku, koji može biti pristrasan ako se desi da je COSMOS-Web region atipičan po gustini galaksija, što je u kosmologiji poznato kao kozmička varijansa (cosmic variance). Buduće, šire mape koje će napraviti Rubinov opservatorijum u Čileu od 2026. naovamo i evropska svemirska misija Euklid, koja je startovala 2023, treba da kroz znatno veći obuhvat neba potvrde ili relativizuju nalaze COSMOS-Web programa.

Hatamnijev tim je sa radom javno objavio i kompletan katalog galaksija sa fotometrijskim crvenim pomacima, analitički kod i video prikaz evolucije strukture kroz 13,7 milijardi godina kosmičke istorije. Po podacima ESA-e i NASA-e, Vebov teleskop je do maja 2026. proveo više od 4.500 posmatračkih sesija, od kojih je COSMOS-Web pojedinačno najveći. Naredna velika spektroskopska kampanja, koja treba dodatno da precizira crvene pomake za podskup od oko 30.000 najinteresantnijih galaksija iz mape, planirana je za drugi ciklus posmatranja u jesen 2026. i prolećnoj sezoni 2027.

Sa stanovišta evolucije galaksija, novi rezultati Hatamnijevog tima omogućavaju da se po prvi put kvantitativno prati gde su se galaksije formirale u odnosu na velike filamente i čvorove tamne materije. Ranije studije sugerisale su da galaksije u gusto naseljenim oblastima ranije stare i prestaju da formiraju zvezde nego one u rastresitim sredinama. Mapa COSMOS-Web pokazuje, po Hatamnijinim rečima, da se ovaj fenomen može pratiti unazad sve do crvenog pomaka z približno 3, što odgovara starosti svemira od oko dve milijarde godina, dok dublje u prošlost veza između sredine i evolucije postaje nedoslednija. Što tačnije, otkud potiče ta nedoslednost, da li iz statistike, nedostatka rezolucije ili stvarne fizičke razlike, predstavlja sledeći krug istraživanja na podacima COSMOS-Web programa.