Studija: zaboravljeni organ timus mogao bi da predvidi dužinu života

Timus je dugo važio za organ koji posle detinjstva gubi značaj i polako se povlači iz priče o ljudskom zdravlju. Nova analiza taj utisak preokreće. Istraživači bolnice Mass General Brigham iskoristili su veštačku inteligenciju da na CT skenerima desetina hiljada odraslih izmere stanje timusa i uporede ga sa onim što se kasnije dešavalo tim ljudima.

Rezultat, objavljen u časopisu Nature, glasi ovako: osobe kod kojih je timus delovao zdravije živele su duže i imale su znatno niži rizik od bolesti srca, raka i smrti. Drugim rečima, organ koji većina nas nikada ne pomene mogao bi da posluži kao pokazatelj koliko nekome još predstoji.

Šta je tim zapravo izmerio?

Timus se nalazi iza grudne kosti, iznad srca, i u mladosti je ključan za sazrevanje imunih ćelija. Sa godinama se kod većine ljudi smanjuje i delom pretvara u masno tkivo, ali ne kod svih jednako brzo. Upravo te razlike tim je hteo da uhvati.

Umesto novih snimanja, istraživači su posegnuli za CT skenerima koji su već postojali, napravljenim iz raznih medicinskih razloga. Veštačka inteligencija je na svakom snimku ocenila izgled timusa, a zatim su te ocene povezane sa kasnijim zdravstvenim ishodima kod desetina hiljada odraslih. Tako velik uzorak omogućio je da se uoče obrasci koje pojedinačni lekar teško da bi primetio.

Posebno je zanimljiv deo koji se tiče lečenja raka. Kod pacijenata na imunoterapiji jači timus pratilo je oko 37 odsto niži rizik od napredovanja bolesti i oko 44 odsto niži rizik od smrti. To ima smisla, jer imunoterapija računa na sposobnost organizma da sam napadne tumor, a timus je deo te imune mašinerije.

Nalazi pokazuju da je timus mnogo važniji za dug život i za odgovor na lečenje raka nego što se ranije mislilo, navodi se u saopštenju bolnice Mass General Brigham povodom objavljivanja studije.

Šta ova studija još ne dokazuje?

Vredi biti precizan. Studija pokazuje da je zdraviji timus povezan sa boljim ishodima, ali ne dokazuje da on te ishode uzrokuje. Moguće je da zdraviji timus prati i niz drugih povoljnih okolnosti, od opšteg stanja organizma do načina života, pa da on bude više pokazatelj nego pokretač.

Tu je i pitanje uzorka. Snimci su poticali od ljudi koji su iz nekog razloga već radili CT, što nije isto što i nasumično izabrana populacija. Pre nego što ocena timusa uđe u svakodnevnu praksu, biće potrebne provere na drugim grupama pacijenata i jasno definisanje šta tačno znači zdrav, a šta oslabljen timus.

Ono što ostaje jeste smer. Ako se nalazi potvrde, jeftina i lako dostupna ocena organa koji već vidimo na milionima postojećih snimaka mogla bi da postane koristan signal o tome ko nosi veći rizik. Koliko bi vam značilo da vam jedan već urađen snimak kaže nešto o tome kako da na vreme čuvate zdravlje?