Sisari možda imaju uspavanu moć regeneracije, pokazuju miševi
Tim sa Univerziteta Tehas A&M obnovio je kod miševa kost, zglob, tetivu i hrskavicu pomoću dva faktora rasta, što sugeriše da sposobnost obnavljanja tkiva nije izgubljena, već isključena.
- Tim sa Univerziteta Tehas A&M obnovio je kod miševa kost, zglob, tetivu, ligament i zglobnu hrskavicu na modelu vrha prsta.
- Uspeh je postignut uzastopnom primenom dva faktora rasta, prvo FGF2, potom BMP2.
- FGF2 je izazvao formiranje mase ćelija nalik blastemu, strukturu ranije neviđenu kod odraslih sisara na toj vrsti rane.
- Studija je objavljena 17. aprila 2026. u časopisu Nature Communications, a šira medijska pažnja usledila je sredinom juna.
Istraživači sa Univerziteta Tehas A&M objavili su da sposobnost obnavljanja složenih delova tela kod sisara možda nije zauvek izgubljena, već samo isključena. U radu objavljenom 17. aprila 2026. u časopisu Nature Communications, koji je sredinom juna privukao širu medijsku pažnju, tim sa Veterinarskog fakulteta tog univerziteta opisuje kako su kod miševa ponovo aktivirali proces regeneracije i obnovili tkiva koja se inače kod odraslih sisara ne vraćaju.
Vodozemci poput daždevnjaka i bića kao što su morske zvezde decenijama fasciniraju biologe jer mogu da obnove izgubljene udove. Sisari, uključujući ljude, tu sposobnost uglavnom nemaju. Umesto novog tkiva, rane kod nas zaceljuju ožiljkom. Pitanje zašto je to tako vodilo je ovo istraživanje.
“Zašto neke životinje mogu da regenerišu, a druge, posebno ljudi, ne mogu, veliko je pitanje”, navode autori studije. Njihov odgovor je da sposobnost možda nije odsutna, već samo zaklonjena drugim biološkim procesima koji preuzmu primat čim dođe do povrede.
Kako su naučnici ponovo upalili regeneraciju?
Tim je koristio dva signalna molekula, takozvane faktore rasta. Prvi je bio FGF2, primenjen da preusmeri ćelije sa stvaranja ožiljka. Pod njegovim dejstvom kod miševa se formirala masa ćelija nalik blastemu, strukturi koja se kod vodozemaca javlja na mestu povrede i iz koje izrasta novo tkivo. Takva struktura ranije nije viđena kod odraslih sisara na toj vrsti rane.
Tek potom, u drugom koraku, dolazio je BMP2, faktor koji pokreće izgradnju samog tkiva. Tim redosledom, na modelu vrha prsta, kod miševa su obnovljeni kost, zglob, tetiva, ligament i zglobna hrskavica. Reč je o više različitih tipova tkiva istovremeno, što je deo koji ovaj rezultat čini neuobičajenim.
Autori naglašavaju da nije bilo potrebno ubacivati nove ćelije. “Ne morate zaista da uzmete matične ćelije i vratite ih nazad, one su već tu”, navode oni. Tretman je, po njihovom opisu, samo dao postojećim ćelijama signal da krenu drugačijim putem.
Šta ovo zapravo dokazuje, a šta ne?
Ovde je važno biti precizan. Rezultati su dobijeni na miševima, na specifičnom modelu vrha prsta, i ne znače da je regeneracija kod ljudi nadohvat ruke. Put od pokazanog mehanizma kod glodara do bezbedne i pouzdane primene kod čoveka dug je i neizvestan, a mnoge obećavajuće studije na životinjama nikada se ne prevedu u terapiju.
Ono što rad pokazuje jeste da određene ćelije odraslih sisara, uz pravi redosled signala, mogu da krenu u obnavljanje složenog tkiva umesto u stvaranje ožiljka. To je dokaz principa, ne lek. Da bi se procenio domet, biće potrebne replikacije, ispitivanja na većim životinjama i tek na kraju, ako se pokaže bezbednim, klinička istraživanja.
Ako se pokazano kod miševa potvrdi i kod drugih sisara, koliko bi takav pristup mogao da promeni način na koji lečimo povrede zglobova i kostiju kod ljudi?
