Duh-čestica vodi do galaksije „Shadow Blaster”: zvezde, ne crna rupa
Visokoenergetski neutrino koji je uhvatio IceCube povezan je sa prašnjavom galaksijom udaljenom oko 11 milijardi svetlosnih godina, gde čestice rađaju zvezde, a ne supermasivna crna rupa.
- Visokoenergetski neutrino IC 210922A, koji je detektovala opservatorija IceCube na Antarktiku, povezan je sa galaksijom udaljenom oko 11 milijardi svetlosnih godina.
- Energija galaksije „Shadow Blaster" potiče od intenzivnog stvaranja zvezda u jezgru prečnika oko 1.500 svetlosnih godina, a ne od supermasivne crne rupe.
- Ovaj tip galaksija mogao bi činiti do oko 20 odsto difuznog neutrinskog pozadinskog zračenja koje meri IceCube.
- Studija je objavljena u časopisu Nature Astronomy 19. juna 2026.
Tim astronoma povezao je jedan visokoenergetski neutrino, takozvanu duh-česticu, sa prašnjavom galaksijom udaljenom oko 11 milijardi svetlosnih godina, a izvor energije nije ono što je struka očekivala. Istraživanje, objavljeno 19. juna 2026. u časopisu Nature Astronomy, pokazuje da čestica gotovo sigurno potiče iz galaksije u kojoj burno nastaju zvezde, a ne iz okoline supermasivne crne rupe. Posao su vodili istraživači sa Nacionalnog astronomskog opservatorija Japana, Univerziteta Tohoku i National Central University.
Neutrini su čestice koje gotovo bez prepreke prolaze kroz materiju, pa ih je izuzetno teško uhvatiti i još teže pratiti do izvora. Detektor IceCube, ukopan u led na Antarktiku, registrovao je događaj označen kao IC 210922A. Pravac iz koga je čestica stigla naučnici su zatim uporedili sa nebeskim katalozima i radio-osmatranjima teleskopom ALMA u čileanskoj pustinji Atakama. Tako su izdvojili galaksiju koju su nazvali „Shadow Blaster”, gasom bogatu i prašnjavu, sa intenzivnim stvaranjem zvezda.
Dosadašnja istraživanja visokoenergetske neutrine najčešće su povezivala sa aktivnim jezgrima galaksija, gde supermasivne crne rupe gutaju materiju i izbacuju mlazeve čestica. Ova analiza ide u drugom smeru. Po podacima tima, energija „Shadow Blastera” potiče od ekstremnog stvaranja zvezda u gustom jezgru prečnika oko 1.500 svetlosnih godina. U tako zbijenoj sredini eksplozije masivnih zvezda i sudari čestica mogu da proizvedu neutrine bez potrebe za crnom rupom kao pogonom.
Zašto je ovaj nalaz važan za sliku celog neba?
Ako se veza potvrdi, ovo bi bila prva pojedinačna prašnjava zvezdorodna galaksija direktno povezana sa visokoenergetskim neutrinom. To nije samo zanimljiv pojedinačni slučaj. IceCube već godinama meri slabo, difuzno neutrinsko zračenje koje dolazi sa svih strana neba, a poreklo tog fona ostaje jedno od otvorenih pitanja astrofizike. Autori procenjuju da bi populacija galaksija sličnih „Shadow Blasteru” mogla činiti do oko 20 odsto tog difuznog signala. Drugim rečima, deo zagonetke možda nisu egzotični objekti, već obične, ali veoma plodne fabrike zvezda u ranom svemiru.
Šta nalaz još ne dokazuje?
Vredi biti precizan oko granica ovog rezultata. Reč je o jednom neutrinu i statističkoj povezanosti sa jednom galaksijom, a ne o lancu kojim je svaka karika izmerena. Povezanost nije isto što i dokazan uzročno-posledični mehanizam. Veza počiva na poklapanju pravca dolaska čestice i položaja galaksije, što uvek nosi određenu verovatnoću slučajnog preklapanja. Procena da ovakve galaksije daju do 20 odsto difuznog fona zavisi od modela i ostaje da se proveri na većem uzorku događaja. Naredne detekcije, kao i preciznija radio-osmatranja, pokazaće da li je „Shadow Blaster” izuzetak ili prvi predstavnik čitave klase izvora.
Za sada nalaz pomera fokus sa crnih rupa na mesta gde zvezde nastaju u velikom broju. Ako se sledećih godina pronađe još ovakvih galaksija povezanih sa neutrinima, slika neba mogla bi da se promeni. A vi, kada čujete da je uhvaćena duh-čestica, pitate li se odakle je zaista doputovala?
