Tubulin preusmerava otrovne grudve u mozgu: nova nada
Tim Bejlor koledža medicine pokazao je da protein tubulin može da spreči tau i alfa-sinuklein da formiraju toksične agregate i da ih vrati ka zdravim funkcijama.
- Tim sa Bejlor koledža medicine pokazao je da protein tubulin može da spreči proteine tau i alfa-sinuklein da formiraju otrovne agregate.
- Pristup ne blokira grupisanje, već preusmerava oba proteina iz patoloških nazad u njihova fiziološka, zdrava stanja.
- Tau i alfa-sinuklein povezani su sa dve velike bolesti, Alchajmerovom i Parkinsonovom.
- Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Tim naučnika sa Bejlor koledža medicine objavio je u časopisu Nature Communications da tubulin, protein koji gradi unutrašnje “šine” ćelije, može da spreči proteine tau i alfa-sinuklein da se nakupljaju u otrovne grudve. Umesto da samo blokira to grupisanje, tubulin oba proteina vraća ka njihovim normalnim, fiziološkim ulogama. Rezultat je važan jer su tau i alfa-sinuklein dva centralna aktera u Alchajmerovoj i Parkinsonovoj bolesti.
Da bismo razumeli zašto je nalaz zanimljiv, vredi se podsetiti šta tubulin inače radi. Tubulin je gradivni blok mikrotubula, sistema unutrašnjih pruga kojima ćelija prenosi materijal i održava svoj oblik. Tau je u zdravom mozgu pomoćnik tog sistema, dok alfa-sinuklein učestvuje u radu sinapsi. Problem nastaje kada ti proteini napuste svoje uobičajene funkcije i počnu da se slepljuju u guste agregate, što je obeležje neurodegenerativnih bolesti.
Kako tubulin menja ponašanje ovih proteina?
Po opisu istraživanja, tau i alfa-sinuklein mogu da prelaze između različitih fizičkih stanja, od rastvorenih i funkcionalnih do zgusnutih i patoloških. Tim je pokazao da prisustvo tubulina pomera tu ravnotežu. U njegovom prisustvu oba proteina sklonija su da ostanu u stanju koje odgovara njihovoj zdravoj ulozi, a manje sklona da formiraju toksične nakupine. Drugim rečima, tubulin ovde nije samo prepreka agregaciji, već vodič koji proteine usmerava nazad ka korisnom poslu.
Ta razlika je suština onoga što istraživanje izdvaja od ranijih pristupa. Veliki deo dosadašnjih terapijskih ideja oslanjao se na to da se grupisanje proteina jednostavno spreči ili da se već formirane naslage uklone. Strategija koja proteine vraća u fiziološko stanje teoretski bi mogla da smanji toksičnost, a da pri tome sačuva zdrave uloge tau i alfa-sinukleina, što je važno jer ti proteini nisu suvišni, već neophodni za normalan rad neurona.
Šta ovaj nalaz još ne dokazuje?
Treba biti precizan oko granica studije. Reč je o istraživanju mehanizma koje pokazuje da tubulin može da preusmeri ova dva proteina, a ne o leku ni o kliničkom ispitivanju na ljudima. Put od opisa molekularnog ponašanja do terapije je dug i prolazi kroz pretkliničke modele, proveru bezbednosti i niz faza ispitivanja, od kojih mnoge obećavajuće ideje u neurodegeneraciji nisu uspele da prođu. Nalaz takође ne tvrdi da je sam tubulin lek, već da otkriva mehanizam koji bi buduće terapije mogle da pokušaju da oponašaju.
Uz tu ogradu, smer je logičan i pažljivo postavljen. Ako se mehanizam potvrdi u složenijim modelima, ideja o selektivnom vraćanju proteina u zdravo stanje, umesto grubog blokiranja, mogla bi da postane jedan od pravaca u istraživanju Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Za sada je to dobro dokumentovan korak u laboratoriji, ne i obećanje pacijentima.
Da li vas više ohrabruju terapijske ideje koje pokušavaju da poprave funkciju proteina, ili one koje ciljaju da uklone već formirane naslage?
