Skriveni okidač Alchajmera: amiloid beta istiskuje protein tau iz nervnih ćelija
Tim Univerziteta Kalifornije u Riversajdu predlaže da se amiloid beta i tau protein nadmeću za ista vezivna mesta na mikrotubulama, pa amiloid može da istisne tau i poremeti transport u neuronima.
- Istraživači Univerziteta Kalifornije u Riversajdu predlažu da amiloid beta i tau protein dele ista vezivna mesta na mikrotubulama u neuronima.
- Dva proteina se vezuju približno istom snagom, pa amiloid može da istisne tau ako se nagomila unutar ćelije.
- Kada tau ostane bez svog mesta, unutrašnja transportna mreža počinje da se raspada, a tau se skuplja u grudve.
- Model sugeriše da bi nagomilavanje moglo biti posledica dubljih ćelijskih problema, a ne prvobitni uzrok bolesti.
Tim istraživača Univerziteta Kalifornije u Riversajdu (UC Riverside) predložio je novo objašnjenje za to šta se dešava u nervnim ćelijama na samom početku Alchajmerove bolesti. Po njihovom modelu, dva proteina koja se već decenijama povezuju sa ovom bolešću, amiloid beta i tau, ne deluju nezavisno, nego se nadmeću za ista vezivna mesta na mikrotubulama, unutrašnjim “šinama” duž kojih neuron prenosi materije.
To je pomeranje ugla. Dugo se na amiloidne naslage i tau klupka gledalo kao na dve odvojene pojave koje se sreću kasno u toku bolesti. Predloženi mehanizam ih spaja na nivou pojedinačne ćelije i na vezivnom mestu na koje se oba proteina kače.
Mikrotubule su deo skeleta nervne ćelije i osnova njenog transportnog sistema. Tau protein se normalno vezuje za njih i pomaže da ostanu stabilne, dok se materije prenose od tela ćelije do krajeva izduženih nastavaka. Po radu istraživača, amiloid beta se vezuje za ista mesta, i to približno istom snagom kao tau.
Kako amiloid istiskuje tau
Ako se amiloid beta nagomila unutar neurona, sličan afinitet znači da može da potisne tau sa njegovog mesta na mikrotubulama. “Naš rad pokazuje da se amiloid beta i tau nadmeću za ista vezivna mesta na mikrotubulama i da amiloid može sprečiti tau da pravilno funkcioniše”, navode autori.
Posledice se, po modelu, prenose kroz celu ćeliju. Kada tau izgubi svoje mesto, ćelijska transportna mreža počinje da se raspada. Tau koji više nije vezan skuplja se u grudve i seli u oblasti neurona gde inače ne pripada, što odgovara onome što se kod Alchajmera vidi kao tau klupka.
Vredi naglasiti šta ovo jeste, a šta nije. Reč je o predloženom mehanizmu zasnovanom na tome kako se proteini vezuju, a ne o dokazu da je kompeticija jedini ili glavni uzrok bolesti kod ljudi. Rad opisuje proces na nivou molekula i ćelije; veza sa kliničkim tokom bolesti kod pacijenata zahteva dalju proveru.
Šta ako naslage nisu prvi uzrok?
Model otvara i jedno šire pitanje. Ako amiloid potiskuje tau tek kada se nagomila unutar neurona, onda bi i samo nagomilavanje amiloida i tau moglo biti posledica nekog dubljeg ćelijskog poremećaja, a ne prvobitni okidač. To se razlikuje od pristupa po kome su naslage prvi i glavni uzrok, oko koga su godinama građene mnoge terapije.
Za sada je to hipoteza koju treba ispitati na ćelijskim i životinjskim modelima, pa tek onda razmišljati o tome šta znači za lečenje. Nijedan pojedinačni rad ne menja sliku bolesti sam za sebe, ali pomera pitanje sa “koliko naslaga ima” na “zašto se uopšte stvaraju”.
Da li bi promena fokusa sa naslaga na njihov uzrok mogla da preusmeri buduća istraživanja Alchajmera?
