Retka mutacija gena cGAS smiruje upalu i usporava starenje
Analiza genoma dugovečnih porodica izdvojila je retke genetske varijante povezane sa zdravim starenjem, među njima i promenu gena cGAS koja smiruje preteranu upalu bez slabljenja imuniteta.
- Tim sa Univerziteta u Lajdenu analizirao je 212 porodica sa dugovečnim srodnicima i izdvojio 12 retkih varijanti koje menjaju proteine.
- Mutacija sa smanjenom funkcijom gena cGAS smiruje preteranu upalu i odlaže ćelijsku senescenciju, ali ne slabi imuni sistem.
- Potomci dugovečnih roditelja razvijaju kardiometaboličke bolesti oko 13 godina kasnije od ostalih.
- Studija je objavljena ove godine i čeka nezavisnu replikaciju na drugim populacijama.
Tim naučnika sa Univerziteta u Lajdenu objavio je ove godine analizu genoma dugovečnih porodica koja je izdvojila retke genetske varijante povezane sa zdravim starenjem. Među dvanaest varijanti koje menjaju proteine, istraživači su posebno istakli promenu gena cGAS, koja smiruje preteranu upalu i odlaže ćelijsko starenje, a da pritom ne slabi odbranu organizma. Rezultati su privukli pažnju jer nude konkretan biološki mehanizam, a ne samo statističku vezu.
Istraživanje se naslanja na dugogodišnji rad na takozvanim familijama izuzetnog dugovečnja, porodicama u kojima više članova doživi duboku starost u relativno dobrom zdravlju. Ranije studije pokazale su da potomci takvih roditelja razvijaju kardiometaboličke bolesti, dakle srčane i metaboličke poremećaje, u proseku oko trinaest godina kasnije od opšte populacije. Pitanje koje već decenijama stoji glasi: nalazi li se odgovor u životnom stilu, u sreći, ili u nasleđu zapisanom u DNK.
Šta tačno menja varijanta gena cGAS?
Gen cGAS je deo unutarćelijskog sistema za uzbunjivanje. Kada ćelija prepozna DNK na mestu na kome je ne bi trebalo da bude, na primer kao posledicu oštećenja, cGAS pokreće upalni put poznat kao cGAS-STING. Taj mehanizam je koristan u kratkim naletima jer poziva imuni sistem da reaguje. Problem nastaje kada ostane trajno uključen. Hronična, niskog intenziteta upala koja prati starenje, ponekad nazivana i inflejdžing, povezana je sa nizom bolesti pozne životne dobi.
Varijanta koju je tim izdvojio smanjuje funkciju gena cGAS. Po nalazima studije, to dovoljno utišava preteranu upalu da se odloži senescencija, stanje u kome ćelija prestaje da se deli i počinje da luči štetne signale, a da pritom ostane sposobnost organizma da se brani od infekcija. Upravo ta ravnoteža, manje hronične upale bez gubitka imuniteta, čini nalaz zanimljivim za biologiju starenja.
Vredi naglasiti šta studija ne tvrdi. Reč je o opservacionoj genetskoj analizi koja varijantu povezuje sa dugovečnošću, a ne o eksperimentu koji dokazuje da bi blokiranje cGAS-a kod bilo koga produžilo život. Uzorak od 212 porodica je vredan, ali ograničen, i nalaz čeka replikaciju na drugim i raznovrsnijim populacijama pre nego što se izvedu šire generalizacije.
Da li jedna mutacija objašnjava dug život?
Kratak odgovor je ne. Sami autori naglašavaju da zdravo starenje verovatno ne proizilazi iz jednog moćnog gena, već iz mnoštva malih, često porodično specifičnih zaštitnih efekata na osnovnu biologiju. Varijanta cGAS-a je jedan deo mozaika, izdvojen jer ima jasan i razumljiv mehanizam, ali ne i jedini činilac. Većina istraživača u ovoj oblasti smatra da je dugovečnost zbir genetike, sredine i navika.
Za medicinu praktična vrednost ovakvih nalaza nije u tome da se ljudi razvrstaju po genima, već u tome što ukazuju na biološke puteve koji bi jednog dana mogli postati meta lekova. Inhibitori cGAS-STING puta već se ispituju u kontekstu autoimunih i upalnih bolesti, pa povezanost sa dugovečnošću daje dodatni motiv da se taj smer pažljivo istraži. Do tada, ovo ostaje obećavajući trag, a ne uputstvo za upotrebu.
A vi, mislite li da će budućnost dugovečnosti pre doći iz lekova koji ciljaju upalu ili iz promene navika koje su odavno poznate?
