Neptun 180 godina od otkrića, najbliži Zemlji 26. septembra

Pre tačno 180 godina, 23. septembra 1846, nemački astronom Johan Gotfrid Gale i njegov pomoćnik Hajnrih d’Arest otkrili su Neptun iz Berlinske opservatorije. Bila je to prva planeta pronađena matematičkim putem, a ne slučajnim posmatranjem neba. Povod da se priča o otkriću vrati u fokus je i najava da Neptun u subotu, 26. septembra, dolazi u opoziciju, položaj u kome je najbliži Zemlji tokom cele godine.

Do otkrića se stiglo preko anomalije u kretanju Urana. Astronomi su primetili da se sedma planeta ne kreće tačno onako kako su predviđali proračuni, i pretpostavili su da na nju gravitacijom deluje neko nepoznato telo dalje od Sunca. Francuski matematičar Urban Le Verije je na osnovu tih poremećaja izračunao gde bi ta planeta trebalo da se nalazi, i proračun je predao Galeu na proveru u Berlinu. Nezavisno od njega, isti problem je rešavao i Britanac Džon Kauč Adams, ali njih dvojica u tom trenutku nisu znali jedan za drugog.

Gale je Neptun pronašao samo 1 stepen od pozicije koju je predvideo Le Verije, dok je Adamsova procena odstupala 12 stepeni. Otkriće je odmah izazvalo spor oko toga kome pripada zasluga, Le Verijeu ili Adamsu, dodatno pojačan političkim napetostima između Francuske i Britanske imperije tog doba. Danas se zasluga po pravilu deli na sve troje, uključujući i Galea kao prvog čoveka koji je planetu svesno video kroz teleskop. Zanimljivo je da je Galileo Galilej Neptun zabeležio još 1612. godine, ali ga je, ne prativši njegovo kretanje kroz više noći, pogrešno upisao kao zvezdu.

Univerzitet u Vroclavu danas obeležava godišnjicu na poseban način, jer je Gale, rođen 1812. a preminuo 1910, od 1851. do 1897. bio profesor tog univerziteta i upravnik njegove astronomske opservatorije. U 14 časova se na fakultetu otkriva spomen-ploča posvećena njemu i njegovom otkriću, a od 22 časa do ponoći organizovano je posmatranje Neptuna za sve zainteresovane.

Sama opozicija pada u subotu, 26. septembra, ali izvori se razilaze oko tačnog trenutka. Aplikacija Star Walk navodi 1.28 časova po Griniču, odnosno 3.28 po našem vremenu, dok EarthSky taj trenutak zaokružuje na oko 2 časa po UTC. U tom položaju Neptun je od Zemlje udaljen 28,9 astronomskih jedinica, odnosno oko 240 svetlosnih minuta, što je njegova najmanja razdaljina od Zemlje u ovoj godini. Planeta se nalazi u sazvežđu Riba, izlazi na istoku u sumrak i najviše na nebu stoji oko ponoći.

I pored najboljeg položaja u godini, Neptun ostaje nevidljiv golim okom. Njegov sjaj u opoziciji iznosi magnitudu +7,8, što ga čini oko pet puta slabijim od najslabije zvezde koja se golim okom vidi pod vedrim nebom bez Meseca. Za posmatranje je potreban dvogled ili teleskop, a da bi se Neptun uopšte video kao mali disk, a ne samo kao tačka slična zvezdi, potrebno je uvećanje od oko 200 puta i mirna noć bez atmosferskih smetnji.

Posmatranje dodatno otežava to što istog dana, 26. septembra u 16.49 po Griniču, odnosno 18.49 po našem vremenu, pada i pun Mesec. Jača mesečina guši slabe objekte na nebu, pa oni koji žele da probaju sa Neptunom treba da računaju i sa tim ometanjem.

Sledeća planeta koja dolazi u opoziciju je Saturn, 4. oktobra u 12.21 po Griniču. Za razliku od Neptuna, Saturn je tada dovoljno sjajan, magnitude 0,3, da se vidi golim okom.

Ono što ova opozicija ne menja jeste osnovno ograničenje posmatranja Neptuna. Planeta ni u najboljem trenutku u godini ne postaje vidljiva bez optičke pomoći, niti njen disk kroz skromniju opremu izgleda kao išta više od svetle tačke. Za uvid u disk, i eventualno u njegov najveći mesec Triton, potreban je srednje veliki teleskop i pomalo iskustva u posmatranju.