Vebov teleskop otkrio skrivenu planetu Beta Pictoris d
Astronomi su, proučavajući poznatu planetu Beta Pictoris b, slučajno naišli na gasni džin koji se više od decenije krio u disku prašine oko zvezde udaljene 63 svetlosne godine.
- Vebov svemirski teleskop otkrio je novu planetu, gasni džin Beta Pictoris d, na 63 svetlosne godine od Zemlje.
- Planeta je pronađena slučajno, dok je tim proučavao atmosferu već poznate planete Beta Pictoris b.
- Masa joj je procenjena na najmanje dva puta veću od Jupiterove, a orbita prelazi 30 astronomskih jedinica.
- Sistem sada broji tri snimljene planete, tek drugi takav poznati slučaj.
Tim astronoma koji je koristio svemirski teleskop Džejms Veb otkrio je novu planetu u zvezdanom sistemu Beta Pictoris, udaljenom 63 svetlosne godine od Zemlje. Otkriće je opisano u časopisu The Astrophysical Journal Letters. Reč je o gasnom džinu, nazvanom Beta Pictoris d, koji se više od decenije krio unutar diska prašine i gasa oko mlade zvezde, na snimcima koje su naučnici gledali godinama.
Ono što ovo otkriće čini neobičnim jeste kako je do njega došlo. Tim nije tragao za novom planetom. Instrument je bio usmeren na Beta Pictoris b, planetu koja je već poznata i čiju su atmosferu istraživači merili. U podacima se, međutim, pojavio dodatni signal koji nije pripadao ni zvezdi ni poznatoj planeti. Detaljnija analiza pokazala je da je reč o zasebnom, do tada neregistrovanom telu.
Sistem Beta Pictoris već decenijama služi kao prirodna laboratorija za proučavanje nastanka planeta. Zvezda je mlada, stara svega nekoliko desetina miliona godina, i okružena je izraženim diskom prašine u kojem se planete i dalje formiraju. Sa Beta Pictoris d, sistem sada ima tri direktno snimljene planete, što ga čini tek drugim poznatim sistemom sa toliko snimljenih planeta.
Kako se planeta skrivala toliko dugo?
Odgovor leži u metodu i u okruženju. Beta Pictoris d nalazi se na orbiti koja prelazi 30 astronomskih jedinica, dakle više od 30 puta dalje od svoje zvezde nego što je Zemlja od Sunca, i to unutar gustog diska prašine koji je zaklanjao njen slabašan sjaj. Klasične tehnike snimanja teško razdvajaju tako prigušen izvor od okolnog materijala i od mnogo sjajnije zvezde u blizini.
Tim je zato koristio pristup poznat kao spektralno uparivanje, koji planetu ne traži samo kao svetlu tačku, već kao poseban spektralni potpis. U svetlosti novog tela prepoznati su tragovi metana, ugljen-monoksida i vodene pare, molekularni sastojci koji su omogućili da se signal razdvoji od pozadine. Masa planete procenjena je na najmanje dvostruko veću od Jupiterove, pri čemu je ta donja granica potvrđena, dok gornji deo procene ostaje nesigurniji.
Šta ovo otkriće znači, a šta još ne dokazuje?
Nezavisna provera dala je težinu nalazu. Planeta je potvrđena i na arhivskim snimcima teleskopa VLT Evropske južne opservatorije u Čileu, gde je bila prisutna, ali neprepoznata. Kada dva instrumenta, u različitim talasnim dužinama, pokažu isti objekat, verovatnoća da je reč o grešci u obradi znatno opada.
Ipak, vredi ostati precizan u pogledu onoga što je zaista utvrđeno. Tačna masa planete i dalje je procena sa širokim rasponom, a preciznije određivanje orbite i sastava atmosfere zahtevaće dodatna posmatranja. Otkriće ne govori ništa o tome da li na Beta Pictoris d postoje uslovi bilo kakve nastanjivosti, reč je o vrelom mladom gasnom džinu, ne o steni sličnoj Zemlji. Ono što nalaz pokazuje jeste da planete mogu godinama ostati skrivene u podacima koje već posedujemo, sve dok se ne primeni prava metoda. Koliko još takvih tela, mislite, čeka u arhivama svemirskih teleskopa da bude prepoznato?
