Asteroid Nisa snimljen sa tri režnja i malim mesecom

Asteroid Nisa, jedno od najsjajnijih tela u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, snimljen je kao telo sastavljeno od tri režnja povezana uskim vratovima. Snimke je 15. februara 2026. po UTC vremenu napravio instrument SHARK-VIS na Velikom binokularnom teleskopu na planini Grejam u Arizoni, a Opservatorija Lovel iz Flagstafa objavila ih je 29. jula uveče. U istoj kampanji tim je oko asteroida pronašao i mesec prečnika nešto većeg od jednog kilometra.

Nisa nosi katalošku oznaku 44 i prečnik joj je oko 75 kilometara. Reč je o najvećem i najsjajnijem predstavniku takozvanog E tipa, asteroida sa enstatitskom površinom, koja se vezuje za unutrašnji deo ranog Sunčevog sistema. Iz krivih sjaja i ranijih posmatranja telo je do sada opisivano kao izduženo, u nekim modelima i kao dvorežnjevito. Snimak sa tri odvojena režnja je nešto što nijedan raniji model nije predviđao.

„Snimci otkrivaju izuzetno neobičan objekat. Najverovatnije objašnjenje je da je Nisa ili kontaktno trojno telo, sastavljeno od tri povezana dela, ili izuzetno nepravilno jedinstveno telo kakvo do sada nismo posmatrali”, navela je u saopštenju Opservatorije Lovel Kate Minker, astronomkinja te ustanove i prvi autor studije.

Dve mogućnosti se za sada ne mogu razdvojiti. Kontaktno trojno telo bilo bi spoj tri zasebna komada koja su se sporo spojila i ostala nalepljena jedan na drugi.

Kako je snimak nastao

Posmatranja su rađena u dva navrata i sa dva odvojena sistema. Prvi set je SHARK-VIS na Velikom binokularnom teleskopu, drugi je instrument SPHERE/ZIMPOL na Veoma velikom teleskopu Evropske južne opservatorije u Čileu. Dodatna kampanja obavljena je 21. marta 2026., i tek je ona potvrdila da oko asteroida kruži prirodni satelit.

Mesec je dobio privremenu oznaku S/2026 (44) 1. Prečnik mu je nešto veći od kilometra, a od Nise ga deli najmanje 170 kilometara. Da bi se tako slab objekat izvukao iz odsjaja tela koje je sedamdeset puta šire, tim je pozajmio tehniku koja se inače koristi za traženje planeta oko drugih zvezda.

„Naša tehnika je pomalo kao da pogađate božićne poklone dok su još umotani”, opisao je posao Al Konrad iz opservatorije Velikog binokularnog teleskopa.

Zašto je oblik asteroida Nise važan

Tela sa dva režnja spojena vratom nisu novost, ali su do sada gotovo sva viđena izbliza, iz prolaza svemirskih sondi:

• Itokava, koju je japanska sonda Hajabusa snimila 2005. godine
• Arokot u Kajperovom pojasu, snimljen prilikom prolaska sonde Nju Horajzons 1. januara 2019.
• Selam, mesec asteroida Dinkineš, koji je sonda Lusi snimila 1. novembra 2023. i koji je i sam sastavljen od dva srasla dela

Nijedno od njih nema tri režnja. Ako se rekonstrukcija oblika Nise potvrdi, to bi bio prvi takav slučaj, i to kod tela koje niko nije posetio.

„Ova posmatranja verovatno predstavljaju najbliže što se sa Zemlje ikada prišlo snimcima kvaliteta svemirskih sondi”, ocenila je Kate Minker u saopštenju Opservatorije Lovel.

Šta ovaj snimak ne dokazuje

Rad nosi naslov Unmasking (44) Nysa: Evidence for a Trilobate Structure, a preprint je dostupan pod brojem arXiv 2607.25786. Preprint znači da tekst još nije prošao recenziju u časopisu i da se zaključci mogu promeniti. Na radu je 19 istraživača iz 10 institucija, među kojima su Opservatorija Lovel, Evropska južna opservatorija, italijanski INAF, Karlov univerzitet u Pragu, opservatorija Velikog binokularnog teleskopa, Univerzitet Kot d Azir i francuski CNRS.

Ograničenja su jasno naznačena. Rekonstruisani oblik je izveden iz obrade snimaka, a ne iz direktnog merenja sa male udaljenosti, pa pitanje da li su režnjevi zaista tri odvojena tela ostaje otvoreno. Podatak o rastojanju meseca je donja granica, ne izmerena putanja, jer za pravu orbitu treba više prolaza. Autori ne tvrde da je Nisa nastala sudarom niti da su režnjevi nekada bili tri asteroida, nego da posmatranja idu u prilog toj mogućnosti.