Sakuraijev objekat šest puta topliji posle rođenja iznova

Univerzitet u Mančestru objavio je 16. septembra rezultate merenja koja pokazuju da je zvezda poznata kao Sakuraijev objekat, otkako je 1996. iznenada ponovo oživela, za oko tri decenije postala šest puta toplija. Rad je objavljen u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, a u istraživanju su, uz Centar za astrofiziku Džodrel Benk pri Univerzitetu u Mančestru, učestvovali i astronomi opservatorije Valongo, Kraljevske opservatorije Belgije i Univerziteta u Insbruku.

Sakuraijev objekat je otkrio japanski amaterski astronom Jukio Sakurai 1996. godine, u trenutku kada je zvezda već bila skoro bela patuljasta zvezda, dakle vreo i gust ostatak jezgra kakav ostane posle kraja nuklearnog sagorevanja u zvezdi sličnoj Suncu. Tog trenutka je zvezda prošla kroz redak događaj koji astronomi nazivaju vrlo kasni toplotni puls: sloj helijuma duboko unutar već “mrtve” zvezde ponovo se zapalio, zvezda se naglo raširila, ohladila i izbacila veliku količinu materijala u prostor, vrativši se privremeno u raniju fazu svog života. Otuda i naziv “ponovo rođena” zvezda. Do sada je samo još jedna zvezda ikada direktno posmatrana u ovakvom preporodu, V605 Aquilae, pre oko 80 godina.

Kako profesor Albert Zijlstra iz Centra za astrofiziku Džodrel Benk objašnjava u saopštenju Univerziteta u Mančestru, ovakvi događaji su izuzetno retki jer se zvezde po pravilu razvijaju sporo.

“Većina zvezda se razvija toliko sporo da se velike promene dešavaju u vremenskim razmerama daleko dužim od ljudskog veka.”

Novo merenje temperature Sakuraijevog objekta urađeno je Veoma velikim teleskopom (VLT) Evropske južne opservatorije u Čileu i radio teleskopom ALMA. Tim je prikupljenu svetlost uporedio sa računarskim modelima koji simuliraju atmosfere i vetrove Volf Rajeovih zvezda i u spektru pronašao jasne tragove ugljenika i helijuma, iz kojih je izračunao temperaturu, hemijski sastav i osobine zvezdanog vetra.

Prema tim merenjima, površinska temperatura Sakuraijevog objekta danas je između 27.000 i 36.000 kelvina (od oko 48.000 do 64.000 stepeni Farenhajta), dok je pre tri decenije bila bliska Sunčevoj. Zvezda je u međuvremenu ušla u fazu Volf Rajeove zvezde i razvila njoj svojstven snažan zvezdani vetar, a materijal koji je izbacila tokom erupcije 1996. danas zauzima prostor približno veličine celog Sunčevog sistema.

“Sakurajev objekat nudi nešto mnogo ređe. To je jedna od retkih zvezda za koje se zna da su se dramatično promenile u samo nekoliko decenija.”

Zijlstra je za Sakuraijev objekat rekao da tako brza i direktno merljiva promena timu daje priliku da posmatra zvezdanu evoluciju u realnom vremenu, umesto da je, kao inače, sklapa poređenjem različitih zvezda u različitim fazama života.

Istraživači su takođe proverili koliko brzo se zvezda zagreva u odnosu na postojeće teorijske modele.

“Naša merenja pokazuju da se zvezda ponovo zagreva postepenije nego što su predviđali neki raniji modeli.”

Rezultati pokazuju i da je Sakuraijev objekat trenutno u ranijoj fazi ove evolucije nego V605 Aquilae, zvezda koja je sličan događaj prošla pre oko 80 godina, što timu daje osnovu za poređenje dve retke “preporođene” zvezde u različitim trenucima njihovog puta.

Sama merenja govore samo o trenutnom stanju temperature, hemijskog sastava i vetra Sakuraijevog objekta, ne i o tačnoj brzini kojom će se preporod okončati. Pošto su Sakuraijev objekat i V605 Aquilae jedine dve zvezde ovog tipa ikada direktno posmatrane, mogućnost poređenja sa drugim primerima ostaje ograničena, a istraživači najavljuju da će zvezdu nastaviti da prate dok se ona vraća na put ka beloj patuljastoj zvezdi. Puni rad, pod nazivom “The emergence of a [WC] star in Sakurai’s object”, dostupan je pod oznakom DOI 10.1093/mnras/stag1533.