Novi koral kod Kostarike dobio sopstvenu porodicu
Novi koral sa dubine od 360 do 529 metara kod Kostarike toliko se razlikuje od poznatih da je za njega osnovana zasebna porodica Laurinqueidae, a ime je uzeto iz Tolkinovog vilenjačkog jezika.
Tim koji vodi Univerzitet Kostarike opisao je novi koral sa dubine od 360 do 529 metara u tropskom istočnom Pacifiku, i nalaz je toliko odudarao od svega već opisanog da je za njega morala biti osnovana zasebna porodica. Rad je objavljen 30. juna 2026. u otvorenom časopisu ZooKeys, u tomu 1283, a saopštenje o otkriću izdato je 11. avgusta.
Iz jednog opisa izašla su tri nova imena:
- nova vrsta, Laurinque elenya
- nov rod, Laurinque
- nova porodica, Laurinqueidae
Kolonije su jarko žute, granaju se poput drveta i prelaze metar visine. Nađene su u velikom broju na stenovitim izdancima podmorskih planina kod ostrva Kokos i uz pacifičku ivicu Kostarike. Stena ispod njih gotovo je u potpunosti prekrivena zmijačama, zvezdolikim rođacima morskih zvezda, pa se žute grane izdižu iz polja koje pod svetlima podmorskog robota izgleda posuto zvezdama.
Odatle je došlo i ime. Rod Laurinquë uzet je iz kvenje, vilenjačkog jezika koji je za Gospodara prstenova i Silmarilion izmislio Dž. R. R. Tolkin, i znači zlatno drvo, prema boji i obliku kolonija. Ime vrste, elenya, u istom jeziku znači zvezdano, prema zmijačama među kojima je koral snimljen.
Uzorci su prikupljeni daljinski upravljanim podmorskim vozilom SuBastian, sa istraživačkih brodova Falkor i Falkor (too), koje vodi Institut Šmit za okeane. Prve kolonije viđene su na ekspediciji 2019. godine, dodatni materijal je uzet 2023, a od tog drugog izlaska do objavljenog opisa prošle su tri godine.
Zašto je jednom koralu trebala nova porodica?
Zato što ga postojeće porodice nisu primile. Tim je sekvencirao tri gena koja se uobičajeno koriste za klasifikaciju korala, i svaki je koral svrstao u drugu, međusobno nesrodnu porodicu. Toliki stepen neslaganja između metoda je neuobičajen i sam po sebi je bio znak da nešto nije u redu sa pretpostavkom da vrsta negde već pripada.
Odgovor je potražen filogenomikom, analizom stotina gena odjednom. Ona je pokazala da koral ne pripada nijednoj opisanoj porodici, nego čini zasebnu evolutivnu lozu, najbliže srodnu porodici Eunicellidae, ali različitu i po genetici i po anatomiji dovoljno da je za nju uveden nov rod i nova porodica. Molekularne analize radile su Kati Mekfaden, Katalina Muriljo-Kruz i Andrea Kvatrini.
Vodeća autorka rada, Odaliska Bridi sa Univerziteta Kostarike, u saopštenju izdavača Pensoft opisala je kako je otkriće teklo od prvog zarona do zaključka:
Prvi put sam videla vrt oktokorala 2019. godine i bila sam zadivljena lepotom predela, koja je kasnije inspirisala vilenjačko ime taksona. Mislila sam da bi vrsta mogla da pripada nekoj poznatoj porodici i rodu, ali sam posle preliminarne morfološke analize shvatila da je reč o nečemu sasvim drugačijem, što nisam mogla da povežem sa poznatim taksonima. Godine 2023. prikupili smo još uzoraka i, zahvaljujući iscrpnim molekularnim analizama koje su uradile moje kolege Kati Mekfaden, Katalina Muriljo i Andrea Kvatrini, uspeli smo da odredimo taksonomski položaj te izvanredne vrste, na jednom od najzagonetnijih lokaliteta.
Morfologija je, dakle, prva dala signal, a genetika ga je potvrdila i precizirala. Redosled je važan jer objašnjava zašto je između prvog susreta i objavljenog imena prošlo sedam godina.
Koralne bašte kao ranjiv ekosistem
Ovakve koralne bašte ubrajaju se u ranjive morske ekosisteme, jer pružaju strukturno složeno stanište velikom broju drugih dubokomorskih organizama. To je i razlog zbog kog opisivanje jedne vrste nije samo katalogizacija: bez imena i mesta u sistematici, vrsta se teško uvodi u bilo kakav režim zaštite.
Podmorske planine kod Kostarike već nekoliko godina daju sve duži spisak neopisanih organizama. Duboki okean pokriva otprilike dve trećine površine planete i najvećim delom nije pregledan. Ekspedicije na kojima je koral prikupljen finansirali su Institut Šmit za okeane i istraživački grant Nacionalnog geografskog društva.
Opis vrste utvrđuje da je reč o zasebnoj lozi, ali ne govori koliko je ta loza stara ni kada se odvojila od srodnih porodica. Saopštenje ne navodi ni procenu rasprostranjenosti i brojnosti kolonija van pregledanih lokaliteta, ni status ugroženosti po kriterijumima Međunarodne unije za zaštitu prirode. Nalazišta su za sada poznata samo sa podmorskih planina kod ostrva Kokos i sa pacifičke ivice Kostarike, u rasponu dubina od 360 do 529 metara, pa se o pravim granicama areala ne može govoriti dok se ne pregleda šire područje.
