Studija: areali leptira pomeraju se na svim kontinentima
Analiza 6.182 zapisa o 1.758 vrsta leptira iz 105 zemalja pokazuje da se areali pomeraju na svakom kontinentu, a 79 odsto pomeranja povezano je sa klimom i ekstremnim vremenom.
Areali leptira pomeraju se na svakom kontinentu na kome ti insekti žive, pokazala je globalna analiza koju su vodili istraživači sa Univerziteta Monaš u Australiji, iz Nemačkog centra za integrativno istraživanje biodiverziteta (iDiv), sa Univerziteta Fridrih Šiler u Jeni i iz Helmholcovog centra za istraživanje životne sredine (UFZ). Rad je objavljen u časopisu Nature Ecology & Evolution (DOI 10.1038/s41559-026-03117-y) i obuhvata 1.758 vrsta, oko desetine svih do sada opisanih vrsta leptira. Sa klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim pojavama povezano je 79 odsto svih zabeleženih pomeranja.
Do sada je slika bila uža nego što se mislilo. Klasična studija koju je predvodila Kamij Parmezan, objavljena u časopisu Nature još 1999. godine, pokazala je da se areali evropskih leptira pomeraju ka severu, i decenijama posle toga literatura o ovoj temi ostala je pretežno evropska i severnoamerička. Novi rad je prvi koji je izašao iz tog kruga, jer su autori pored radova na engleskom koristili i naučnu literaturu na drugim jezicima.
Kako je studija rađena
Autori su obradili 6.182 zapisa o pomeranju areala iz 105 zemalja, uz 68 stručnih procena poznavalaca leptira. Prvi autor rada je dr Šavan Čoudhuri, nekadašnji istraživač iDiv-a, Univerziteta u Jeni i UFZ-a, koji sada radi na Univerzitetu Monaš u Melburnu. On je u saopštenju povodom objavljivanja studije rekao:
Otkrili smo da vrste leptira pomeraju svoje areale na svakom kontinentu na kome se javljaju. Razmere su zapanjujuće i to se dešava daleko izvan dobro istraženih područja Evrope i Severne Amerike.
Brojke po tipu pomeranja izgledaju ovako:
- 80 odsto vrsta proširilo je areal
- kod 27 odsto vrsta zabeleženo je skupljanje areala
- kod 22 odsto vrsta promenila se nadmorska visina na kojoj žive
Zbir prelazi sto odsto zato što je kod mnogih vrsta zabeleženo više tipova pomeranja istovremeno, pa se ista vrsta pojavljuje u dve ili tri kategorije. To je važno pri čitanju procenata, jer se lako pogrešno shvati kao da je reč o odvojenim grupama vrsta.
Šta se gde dešava
Geografski obrazac nije svuda isti. Horizontalna širenja areala zabeležena su na svakom kontinentu, a najbrojnija su u tropskim zemljama. Skupljanje areala češće je u umerenim pojasevima, u Evropi i Severnoj Americi. Pomeranja po nadmorskoj visini, dakle uspinjanje vrsta ka planinskim položajima, gotovo su isključivo vezana za severnu hemisferu.
Leptiri se u ekologiji dugo koriste kao rani pokazatelj promene, jer kratko žive, brzo se razmnožavaju i osetljivi su na temperaturu i na dostupnost biljaka hraniteljki. Ako se njihovi areali pomeraju ovako, to je znak da se menja i ono što se sporije meri.
Zašto podaci nisu svuda jednako dobri
Studija otvara i problem koji nije biološki nego organizacioni. Češka, Finska, Luksemburg, Španija i Švedska prate više od polovine svojih vrsta leptira. Većina ostalih zemalja prati manje od deset odsto, što je posledica slabog monitoringa i nedostatka podataka. Srbija nije među pomenutih pet.
Najveće praznine ostale su u centralnoj Africi, jugoistočnoj Aziji, na Novoj Gvineji i u slivu Amazona, dakle upravo u područjima sa najvećom raznovrsnošću vrsta. Autori zbog toga upozoravaju da bez ujednačenog, standardizovanog i višejezičnog praćenja biodiverziteta mere zaštite počivaju na nepotpunoj osnovi.
Granice ove analize
Rad je sinteza već objavljenih zapisa o pomeranju areala, a ne novo terensko merenje, pa nasleđuje sve slabosti građe iz koje je sastavljen. Tamo gde se leptiri prate gušće, biće zabeleženo i više pomeranja, što ne znači da ih tamo ima više nego u nepraćenim područjima. Uzorak od 1.758 vrsta pokriva oko deset odsto poznatih vrsta i nije nasumičan.
Povezanost sa klimatskim promenama koju autori navode za 79 odsto slučajeva je statistička veza, ne dokaz da je klima jedini uzrok svakog pojedinačnog pomeranja. Gubitak staništa, promena poljoprivredne prakse i upotreba pesticida deluju u isto vreme i u većini slučajeva se ne mogu razdvojiti iz postojećih zapisa. Studija pokazuje razmere pojave i njenu geografsku raspodelu, a ne mehanizam kod bilo koje pojedinačne vrste.
