NASA zapečatila teleskop Roman za let 30. avgusta
Svemirski teleskop Nensi Grejs Roman zatvoren je u nosni konus rakete Falkon Hevi u Svemirskom centru Kenedi, a NASA cilja poletanje u nedelju, 30. avgusta, u misiju vrednu 4,3 milijarde dolara.
NASA je 21. avgusta zatvorila svemirski teleskop Nensi Grejs Roman u nosni konus rakete Falkon Hevi, u Objektu za opasno servisiranje korisnog tereta u Svemirskom centru Kenedi na Floridi. Agencija je to saopštila 24. avgusta, uz fotografiju teleskopa posle zatvaranja, a poletanje je zakazano ne pre 7.26 časova po vremenu istočne obale Sjedinjenih Država, u nedelju, 30. avgusta, sa lansirnog kompleksa 39A.
O ovom teleskopu do sada nismo pisali, iako je njegov put do lansirne rampe počeo ranije. Opservatorija je u Svemirski centar Kenedi stigla 21. juna 2026. godine, a projektom upravlja Godardov svemirski centar u Grinbeltu, u Merilendu. Prema NASA stranici za odbrojavanje, poletanje ide osam meseci pre prvobitno planiranog roka.
U petak, istog dana kada je opservatorija zatvorena u nosni konus, rukovodioci misije iz NASA, tima Romana i kompanije SpejsX sastali su se na pregledu spremnosti za let. Nakon pregleda, menadžeri misije potvrdili su da teleskop može da pređe u poslednju fazu priprema. Nosni konus je visok oko 13 metara, tačnije 43 stope, i tokom uspona štiti Roman od akustičnih vibracija, aerodinamičkog pritiska i zagrevanja pri prolasku kroz atmosferu. Nekoliko minuta po poletanju, kada uslovi budu bezbedni, konus će se odvojiti, a obe njegove polovine SpejsX planira da vrati na Zemlju.
Šta teleskop nosi u sebi
Primarno ogledalo Romana ima prečnik od 2,4 metra, isto kao kod svemirskog teleskopa Habl, ali je vidno polje najmanje sto puta veće. Kamera širokopojasnog instrumenta ima rezoluciju od 300 megapiksela, a nebo teleskop može da pretražuje i do hiljadu puta brže od Habla, uz sličnu osetljivost i infracrvenu rezoluciju.
Koliko planeta Roman treba da otkrije?
Kroz tehniku mikrosočivljenja, u kojoj zvezda u prvom planu privremeno pojača i izobliči svetlost udaljenije zvezde iza sebe, Roman će pratiti oko 100 miliona zvezda. Očekuje se da će na taj način otkriti oko 2.500 planeta, uključujući i planete manje od Marsa. Teleskop nosi i koronograf, instrument koji blokira svetlost matične zvezde kako bi se direktno snimile mnogo slabije planete u njenoj blizini. Ta otkrića treba da dopune misiju TESS, koja pronalazi uglavnom veće planete blizu matičnih zvezda, dok Roman cilja na manje i udaljenije svetove, uključujući i one dalje od Plutona.
Merenje tamne energije i tamne materije
Osim planeta, Roman će mapirati raspored materije u svemiru i meriti kako se kosmos širio tokom vremena. Za to će kombinovati praćenje eksplozija zvezda, takozvanih supernova, popis jata galaksija i merenje crvenog pomaka, odnosno pomeranja svetlosti ka crvenom delu spektra, kod miliona galaksija. Teleskop će posmatrati galaksije unazad do perioda kada je svemir imao svega pola milijarde godina, odnosno oko četiri odsto svoje sadašnje starosti. Kroz efekat slabog gravitacionog sočiva, u kojem masivne galaksije blago savijaju svetlost udaljenijih objekata iza sebe, Roman će meriti raspored materije kroz stotine miliona galaksija, što naučnicima treba da pomogne da provere da li tamna energija zaista objašnjava ubrzano širenje svemira.
Cena misije i naučni cilj
Ukupan trošak razvoja, izgradnje i lansiranja Romana, uz pet godina rada posle poletanja, iznosi 4,3 milijarde dolara. Naučni ciljevi misije su tamna energija, raspored tamne materije u svemiru i popis planetarnih sistema van Sunčevog sistema. Svi podaci koje Roman prikupi biće javno dostupni odmah po obradi, a naučnici širom sveta moći će da konkurišu predlozima za sopstvena istraživanja pomoću teleskopa. Posle odvajanja nosnog konusa, Roman nastavlja samostalno putovanje ka Lagranžovoj tački L2, na liniji Sunce-Zemlja, gde će biti stacioniran tokom rada.
