NASA izabrala teleskop PRIMA, lansiranje 2033.
Agencija je u sredu izabrala infracrveni teleskop PRIMA kao prvu misiju nove klase Probe Explorers. Projekat, procenjen na oko 1,2 milijarde dolara, treba da poleti 2033. i traje pet godina.
Američka svemirska agencija NASA saopštila je u sredu, 23. septembra 2026, saopštenjem RELEASE 26-076, da je izabrala infracrveni teleskop PRIMA (PRobe far-Infrared Mission for Astrophysics) kao prvu misiju nove klase Probe Explorers, u okviru dugogodišnjeg programa Explorers. Misija sada prelazi u fazu B razvoja, u kojoj se razrađuju preliminarni dizajn i tehnologija, a cilj je da opservatorija premosti jaz između postojećih infracrvenih teleskopa i radio-teleskopa na Zemlji.
Novu klasu Probe Explorers preporučio je još 2020. Decadal Survey Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine SAD, dokument koji svakih deset godina postavlja prioritete američke astronomije. NASA je PRIMA izabrala posle detaljne ocene više konkurentskih koncepata, na osnovu naučne vrednosti u skladu sa preporukama tog dokumenta, izvodljivosti razvoja u zadatom roku i budžetu, i upotrebe tehnologija koje mogu koristiti budućim, većim misijama.
Nicky Fox, pomoćnica administratora za naučne misije u sedištu NASA u Vašingtonu, ovako je opisala značaj izbora:
Misija PRIMA je sledeći prozor čovečanstva u dubok svemir. Otkriće ono što je do sada bilo skriveno kroz kosmičko vreme, da bismo bolje razumeli nastanak planeta, zvezda i crnih rupa, pa čak i to kako je voda dospela na Zemlju.
Da bi misija prešla u sledeću fazu, fazu C, u kojoj počinje stvarna izrada, mora proći reviziju tehničke, programske i troškovne spremnosti. Tu se izvori razilaze oko cene: NASA u svom saopštenju navodi da je trošak projekta ograničen na 1,2 milijarde dolara, ne računajući lansiranje i ostale troškove van projekta, dok Kalifornijski institut za tehnologiju (Caltech), jedan od partnera na misiji, u sopstvenom saopštenju PRIMA opisuje jednostavno kao opservatoriju od milijardu dolara. Lansiranje je zacrtano za 2033. godinu, sa planiranim trajanjem misije od pet godina.
Ogledalo teleskopa ima prečnik 1,8 metara, što NASA u saopštenju izražava i kao 5,9 stopa, i biće ohlađeno na nekoliko stotina stepeni ispod nule. PRIMA nosi dva instrumenta: kameru-polarimetar PRIMAger, namenjenu mapiranju velikih delova neba, i spektrometar visoke rezolucije FIRESS. Posmatraće talasne dužine između 24 i 235 mikrometara, dakle u opsegu koji leži između teleskopa Džejms Veb i zemaljskih radio-teleskopa i koji do sada nije bio sistematski pokriven.
Šon Domagal-Goldman, direktor Odeljenja za astrofiziku NASA, dodao je da nijedna misija sama ne može da odgovori na sva pitanja o svemiru:
Nijedna misija sama po sebi ne može da istraži sve tajne svemira. Ali proširenjem mogućnosti naše flote na infracrveni deo spektra, uz PRIMA, omogućavamo izuzetno sveobuhvatan pogled na kosmos.
Ključna tehnologija iza teleskopa su takozvani KID detektori, supravodljivi senzori koje su 1999. izumeli Džonas Zmuidzinas sa Caltecha i Rik LeDuk iz Laboratorije za mlazni pogon (JPL). Prvi test detektora obavljen je 2007. na opservatoriji na vrhu Maunakee, na Havajima. Zmuidzinas, danas profesor fizike na Caltechu, opisao je taj iskorak u saopštenju svog instituta:
PRIMA predstavlja nešto što se retko dešava u astronomiji: u ovom manje istraženom pojasu talasnih dužina, dalekom infracrvenom, imamo priliku da osetljivost povećamo za faktor od oko hiljadu. To je zaista retko.
Misijom upravlja NASA-in Jet Propulsion Laboratory u južnoj Kaliforniji, uz učešće centara Godard i Maršal. Na projektu učestvuju i međunarodni partneri: francuska svemirska agencija CNES, italijanska ASI, nemačka DLR, kanadska CSA, korejski institut KASI, japanska JAXA i britanska svemirska agencija. Oko 75 odsto vremena posmatranja biće otvoreno svim naučnicima, a tim misije je već dobio blizu 200 predloga od preko 400 astronoma iz celog sveta. Ciljevi istraživanja su nastanak egzoplaneta, rast galaksija i crnih rupa tokom kosmičke istorije, nagomilavanje prašine i teških elemenata u svemiru, kao i poreklo vode na Zemlji.
Izbor u fazu B ne znači i konačnu potvrdu misije. PRIMA tek treba da prođe reviziju pre prelaska u fazu C, a NASA i Caltech u sopstvenim saopštenjima različito opisuju cenu projekta, jedni govore o gornjoj granici od 1,2 milijarde dolara bez lansiranja, drugi o opservatoriji od milijardu dolara, pa konačan trošak još nije utvrđen. Datum lansiranja 2033. je trenutni cilj razvoja, ne garantovan termin.
