Pomračenje Meseca 28. avgusta: Srbija vidi samo početak
NASA je objavila tačne trenutke dubokog pomračenja Meseca u noći između 27. i 28. avgusta 2026, kada 96,3 odsto diska ulazi u Zemljinu senku, ali Mesec nad Srbijom zalazi upravo oko najveće faze.
U noći između 27. i 28. avgusta 2026 dešava se duboko delimično pomračenje Meseca, prenosi NASA kroz vizuelizaciju objavljenu na sajtu Studija za vizuelizaciju naučnih podataka (SVS). Prema proračunima američke svemirske agencije, u trenutku najveće faze, u 4.13 po Griniču (6.13 po srednjoevropskom letnjem računanju vremena, koje važi i u Srbiji), čak 96,3 odsto Mesečevog diska ulazi u punu Zemljinu senku, takozvanu umbru. Portal EarthSky za isti trenutak navodi 4.12 po Griniču, a Star Walk 96,2 odsto zaklonjenosti diska i umbralnu magnitudu od oko 0,93. Iz Srbije se, prema proračunima vidljivosti, taj najdublji deo dešava upravo dok Mesec zalazi na zapadu, pa posmatrači kod nas hvataju uglavnom početak događaja.
Pomračenje pripada nizu Saros 138, u kome se slične pojave ponavljaju na 18 godina, 11 dana i 8 sati. Prethodna pojava iz istog niza bila je 16. avgusta 2008, a naredna dolazi tek 7. septembra 2044. Mesec se u trenutku pomračenja nalazi u sazvežđu Vodolije, a do maksimuma dolazi 5,8 dana pošto je prošao apogej, najudaljeniju tačku od Zemlje za avgust 2026, pa je pri tom na približno prosečnoj razdaljini od Zemlje.
NASA-ina vizuelizacija je napravljena na osnovu efemerida Laboratorije za mlazni pogon (JPL), a dijagram pokazuje kretanje Meseca kroz Zemljinu polusenku i senku, sa kopijom Mesečevog diska i vremenom uz svaku prikazanu fazu. Karta vidljivosti je centrirana na 63 stepena i 8 minuta zapadne geografske dužine, tačku iznad koje je Mesec najviše na nebu u trenutku najveće faze.
Redosled faza, po Griniču: polusenka počinje u 1.23, delimična faza u 2.33 (NASA navodi 2.34), najveća faza u 4.12 (NASA 4.13), delimična faza se završava u 5.52. Tu se izvori razilaze oko kraja polusenke, EarthSky navodi 7.02, Star Walk 7.01, dok NASA-in opis pomračenja taj trenutak uopšte ne navodi. Ista razlika od par minuta povlači i različite zbirove ukupnog trajanja: EarthSky računa 339 minuta, odnosno 5 sati i 39 minuta, dok Star Walk dolazi do 338 minuta, odnosno 5 sati i 38 minuta. Delimična faza, po istom računu, traje 199 minuta kod EarthSky-ja ili 198 minuta kod Star Walk-a, dakle 3 sata i 19, odnosno 3 sata i 18 minuta.
Po srednjoevropskom letnjem računanju vremena polusenka počinje u 3.23 ujutru, delimična faza u 4.33, a najveća faza je u 6.12. Za posmatrače kod nas to znači nizak Mesec nad zapadnim i jugozapadnim horizontom baš u trenutku kada senka najviše zahvata disk, pa je za praćenje neophodan potpuno otvoren pogled u tom pravcu, bez zgrada, brda i drveća.
Ni oko toga ko sve pomračenje vidi izvori se ne slažu do detalja. NASA navodi obe Amerike, osim Aljaske i severozapadne Kanade, zapadnu Evropu i zapadnu Afriku. EarthSky širi spisak na Afriku, Evropu, Skandinaviju, Island, Grenland, Antarktik, veći deo Amerika i istočni Pacifik. Srednja Evropa je, prema oba izvora, u nepovoljnijem položaju od zapadne, jer joj pomračenje zatiče Mesec tik pred zalazak, kada ga niska kuća ili brdo lako zaklone.
Za samo posmatranje nije potrebna nikakva oprema, pomračenje Meseca je bezbedno gledati golim okom, a dodatni detalj donosi dvogled ili teleskop. Duž severoistočne ivice diska ostaje uočljiva svetla, bela pruga, deo Meseca koji ne ulazi u punu senku. Crvenkasta boja na preostalom, zamračenom delu postaje uočljiva tek kada zaklonjenost pređe 90 do 95 odsto, prema proceni EarthSky-ja, ali tačan prag zavisi od tame neba posmatrača i nije isti za svakog.
Ono što ovi proračuni ne pokazuju jeste koliko će od najdublje faze stvarno biti vidljivo iz konkretnog mesta u Srbiji. Vremena su data po Griniču i zajednička za celu noćnu polovinu Zemlje, ali stvarni ugao Meseca nad horizontom, oblačnost i prepreke na terenu odlučuju hoće li se iz datog dvorišta ili balkona videti išta više od svetlog diska koji tone iza krovova.
