Umro Tojohiro Akijama, prvi Japanac koji je leteo u svemir

Tojohiro Akijama, prvi Japanac koji je napustio Zemljinu atmosferu i prvi novinar koji je ikada leteo u svemir, preminuo je u 84. godini od krvarenja u donjem delu probavnog trakta. Vest je objavljena 1. septembra 2026, ali se izvori razilaze oko tačnog datuma smrti. Japanski listovi Nikei i Mainići navode da je Akijama umro 26. avgusta, dok agencija Bernama, pozivajući se na agenciju Kjodo, u svom tekstu kao dan smrti navodi utorak, 1. septembar.

Akijama je rođen 1942. godine u Tokiju. Završio je Međunarodni hrišćanski univerzitet, a 1966. se zaposlio u televizijskoj kući Tokio brodkasting sistem (TBS). U toj kući je godinama izveštavao o politici i spoljnim poslovima, bio je šef dopisništva u Vašingtonu, a potom je postao urednik u spoljnopolitičkoj redakciji. Iz te pozicije se prijavio na internu selekciju kompanije za let u svemir, koju je TBS raspisao kao deo dogovora sa sovjetskim svemirskim programom.

U orbitu je poleteo sovjetskim brodom Sojuz i tamo boravio od 2. do 10. decembra 1990. godine, ukupno devet dana, uz boravak na svemirskoj stanici Mir. Imao je 48 godina. Sa stanice je uživo izveštavao o životu u bestežinskom stanju i o eksperimentima koje je izvodio, a prve reči koje je izgovorio iz orbite ostale su njegov zaštitni znak: “Da li je ovo uživo?”

Mesto prvog Japanca u svemiru je pre Akijame trebalo da pripadne astronautu Mamoru Moriju, koga je Nacionalna agencija za razvoj svemira Japana, prethodnica današnje JAXA, odabrala za let američkim spejs-šatlom Endevor. Morijev polazak je odložen posle katastrofe šatla Čelindžer 1986. godine, čime se otvorio prostor da Akijama, novinar bez formalne astronautske obuke, prvi stigne u orbitu.

Akijama je napustio televiziju 1995. godine, pet godina posle povratka na Zemlju, i preselio se u mesto Takine u prefekturi Fukušima. Tamo se bavio organskom poljoprivredom i uzgojem šitaki pečuraka na trupcima. O tom zaokretu je 2013. godine za Japan tajms rekao: “Šta je najosnovnija ljudska aktivnost? Jelo.” Dodao je i zašto se okrenuo poljoprivredi umesto novinarstva: “Osetio sam da ne mogu da umrem a da ne steknem neka osnovna znanja o tim stvarima.”

Posle zemljotresa 11. marta 2011. godine i nesreće u nuklearnoj elektrani Fukušima 1, Akijama je morao da napusti imanje i dom u Takineu. Od novembra iste godine predavao je poljoprivredu na univerzitetu koji se danas zove Kjoto univerzitet umetnosti, a tadašnji naziv škole bio je Univerzitet umetnosti i dizajna u Kjotu. Sa predavanjima je prestao u martu 2023. godine. Od 2017. godine živeo je u prefekturi Mije.

U kasnijim godinama Akijama je bio kritičan prema mejnstrim medijima u kojima je proveo tri decenije karijere. U intervjuu za Japan tajms 2013. rekao je: “Možda zvuči kao da pljujem samom sebi u lice, pošto sam 30 godina živeo od medija.” Bio je to nastavak iste misli koja ga je odvela sa televizije na njivu: da direktno iskustvo, bilo u svemiru, bilo u zemlji, nosi znanje koje se iz redakcije ne vidi.

O srpskim ili regionalnim vezama za ovu priču nema podataka, niti smo o Akijami ranije pisali. Njegov let iz decembra 1990. ostaje redak primer da je novinar, a ne profesionalni astronaut, prvi odneo zastavu svoje zemlje u orbitu, i to dogovorom jedne televizijske kuće sa sovjetskim svemirskim programom, u vreme kada je zapadni put do orbite bio zatvoren posle katastrofe Čelindžera.