Kentaur 450P/LONEOS: teleskop Veb snimio rađanje komete
Istraživači sa Univerziteta Centralne Floride uhvatili su trenutak u kom kentaur 450P/LONEOS, na 4,8 milijardi kilometara od Zemlje, počinje da se ponaša kao kometa.
Tim naučnika sa Univerziteta Centralne Floride, koji je predvodio istraživač i vanredni profesor Čarls Šambo sa Instituta za svemir Floride, zabeležio je nešto što ranije nije direktno posmatrano: trenutak u kom se ledeno telo iz spoljašnjeg Sunčevog sistema pretvara u kometu. Reč je o kentauru 450P/LONEOS, koji kruži između orbita Jupitera i Neptuna na oko 4,8 milijardi kilometara (3 milijarde milja) od Zemlje. Merenjima teleskopa Džejms Veb i teleskopa Gemini Nort na Havajima tim je detektovao ugljen-dioksid, ledenu prašinu i tragove skorašnje toplotne aktivnosti oko tela, upravo u trenutku kada ono počinje da se ponaša kao kometa umesto kao miran kentaur.
Kentauri se u planetarnoj nauci smatraju prelaznim telima: potiču iz spoljašnjeg Sunčevog sistema i putuju ka njegovoj unutrašnjosti, pa se tretiraju kao karika koja nedostaje između primitivnih ledenih tela i kometa Jupiterove porodice. Samo mali broj poznatih kentaura pokazuje vidljivu aktivnost, što posmatranja kao što je ovo čini vrednim za razumevanje kako se ta tela menjaju tokom vremena. Do sada nismo pisali o 450P/LONEOS.
Susret sa Saturnom pre tri decenije
Prema nalazima tima, sadašnja aktivnost tela vuče koren iz bliskog gravitacionog susreta sa Saturnom 1992. godine, koji je promenio njegovu putanju i pomerio mu perihel, tačku orbite najbližu Suncu, bliže Jupiteru. Time je počelo postepeno zagrevanje. Posmatranja između 2019. i 2024. godine pokazala su formiranje sve izraženije kome, oblaka gasa i prašine oko jezgra, koja je iz godine u godinu bivala vidljivija kako se telo približavalo Suncu.
“Taj pojačani sunčev toplotni uticaj može da zagreje površinske i potpovršinske slojeve jezgra”, kaže Šambo. “Kako se ti slojevi zagrevaju, isparljivi led ili zarobljeni gasovi se oslobađaju, što može da povuče prašinu sa površine i stvori komu.”
Šta pokreće aktivnost
Ključni nalaz stigao je sa Džejms Veba: teleskop je oko 450P/LONEOS detektovao ugljen-dioksid, i to na udaljenosti na kojoj bi obični vodeni led inače relativno lako isparavao. Merenja nisu pokazala ni vodenu paru ni ugljen-monoksid, što sužava spisak gasova koji mogu biti odgovorni za aktivnost i upire na ugljen-dioksid kao verovatnog pokretača. U komi je zabeležena i ledena prašina, uključujući moguće tragove kristalnog vodenog leda.
“Detekcija ugljen-dioksida bila je važna jer je direktno identifikovala jedan od gasova koji verovatno pokreću aktivnost”, kaže Šambo. “Na udaljenosti na kojoj se nalazi 450P, jezgro je suviše hladno da bi obično isparavanje vodenog leda bilo glavni izvor aktivnosti, pa nam detekcija ugljen-dioksida daje važan trag o tome šta pokreće komu. Mogući kristalni vodeni led je takođe zanimljiv jer ukazuje da je deo leda u komi prošao kroz zagrevanje ili fizičku obradu, umesto da je ostao potpuno nepromenjen od nastanka.”
Tim, u kom su i istraživačica Marija Vomak, profesor Jan Fernandez i doktorand Aren Bek, sve troje takođe sa Univerziteta Centralne Floride, povezuje ove nalaze sa zarobljenim amorfnim ledom, nepravilnim oblikom leda koji u svojoj poroznoj strukturi zadržava gasove. Po njihovom objašnjenju, taj led se zagrevanjem pretvara u kristalni oblik i pritom oslobađa ugljen-dioksid, koji nosi prašinu sa sobom i stvara komu.
“Proučavanje objekata poput 450P pomaže nam da povežemo različite faze evolucije malih tela”, kaže Šambo. “Kentauri su verovatno povezani sa transneptunskim objektima, a neki će na kraju postati komete kratkog perioda. Proučavajući njihovu aktivnost, površinske osobine i sastav isparljivih materija, možemo da naučimo kako se jezgra kometa menjaju dok putuju ka unutrašnjosti Sunčevog sistema, koliko dugo čuvaju primitivni led i koji fizički procesi pretvaraju naizgled mirno ledeno telo u aktivnu kometu.”
Rad je prihvaćen u časopisu Planetary Science Journal i formalno objavljen 1. septembra 2026, pod oznakom 10.3847/psj/ae685c. Saopštenje Univerziteta Centralne Floride govori o radu koji je “prihvaćen za objavljivanje”, dok Phys.org, koji je vest preneo uz pun bibliografski podatak, navodi da je rad već izašao. Istraživanje je finansirao NASA-in program posmatranja Sunčevog sistema, ugovor 80NSSC23K0678, uz podršku Instituta za nauku svemirskih teleskopa kroz program JWST-GO-02416.
Šta ovo ne dokazuje
Posmatranja pokazuju da 450P/LONEOS trenutno oslobađa gas i prašinu i da ugljen-dioksid najverovatnije stoji iza toga, ali ne dokazuju da će telo trajno postati kometa Jupiterove porodice. Prema samom timu, za to bi bio potreban još jedan gravitacioni podsticaj od nekog od gasovitih džinova, koji bi dodatno promenio njegovu putanju. Uzorak takođe ostaje mali: reč je o jednom objektu praćenom u periodu od pet godina, pa nalazi pokazuju mehanizam kod ovog konkretnog kentaura, a ne pravilo koje bi važilo za sve slične objekte u spoljašnjem Sunčevom sistemu.
