VST otkrio 47 patuljastih galaksija oko NGC 5068
Tim INAF-a pronašao je 47 kandidata za patuljaste galaksije oko galaksija NGC 5068, NGC 5084 i NGC 5087 pomoću teleskopa VST na Paranalu u Čileu, umesto ranije poznate četiri.
Međunarodni tim istraživača koji vodi Italijanski nacionalni institut za astrofiziku (INAF) katalogizovao je 47 kandidata za patuljaste galaksije oko tri poznate galaksije domaćina, dok je ranije u tom delu neba bilo poznato samo četiri. Rezultati istraživanja, poznatog kao VST-SMASH, objavljeni su 16. septembra 2026. u recenziranom časopisu Astronomy & Astrophysics. Reč je o spiralnoj galaksiji NGC 5068, sočivastoj galaksiji NGC 5084 i eliptičnoj galaksiji NGC 5087, udaljenim 17, 80 i 100 miliona svetlosnih godina. Poslednje dve nalaze se na rubu Superjata Devica.
Patuljaste galaksije su najbrojniji tip galaksija u vasioni, ali su zbog slabe svetlosti i najteže za otkrivanje. Do sada su uglavnom pronalažene u okolini Mlečnog puta, u takozvanoj Lokalnoj grupi. Decenijama unazad postoji neslaganje između broja uočenih patuljastih galaksija i onoga što predviđa standardni kosmološki model, poznato kao problem „nestalih satelitskih galaksija”. U poslednje vreme se, po podacima citiranim u istraživanju, taj problem delimično obrnuo, pa neke studije beleže i višak satelitskih galaksija u odnosu na simulacije. Sporan je i raspored tih galaksija u prostoru, jer se oko Mlečnog puta pretežno slažu u ravan koja je upravna na disk matične galaksije. Da bi se utvrdilo da li je to osobina samo naše kosmičke okoline ili opšta pravilnost, istraživači su potragu proširili i van Lokalne grupe.
Snimci su napravljeni teleskopom VST (VLT Survey Telescope), italijanskim instrumentom kojim upravlja INAF na opservatoriji Paranal Evropske južne opservatorije u Čileu, uz kameru OmegaCam. Pokrivena je površina neba od oko šest kvadratnih stepeni, otprilike dvanaest puta veća od površine punog Meseca. Automatski algoritmi za pretragu ovako slabih objekata nisu korišćeni jer bi ih jednostavno propustili. Umesto toga su tri koautora rada nezavisno jedan od drugog ručno pregledala snimke u pojedinačnim filterima i u boji, uz maskiranje svetlosti zvezda u prvom planu koje bi zaklonile slabu svetlost galaksija. Procenjene mase kandidata kreću se između milion i milijardu Sunčevih masa.
Vođa istraživanja je Krešenco Tortora, istraživač INAF-a i glavni istraživač pregleda VST-SMASH. On je u saopštenju INAF-a, koje je prenelo phys.org, opisao značaj rada:
Proučavanje ovih ostrva gotovo nevidljivih zvezda nije samo astronomsko sakupljanje maraka. To je jedini način koji imamo da rešimo neke od najvećih zagonetki kosmološkog modela.
Koautorka Rosela Raguza, postdoktorand INAF-a, objasnila je šta je duboko snimanje omogućilo timu, takođe u saopštenju koje je prenelo phys.org:
Zahvaljujući dubokim VST opservacijama, uspeli smo ne samo da bolje “vidimo” neke izuzetno slabe galaksije, već i da okarakterišemo njihove svetlosne profile.
Prostorni raspored novootkrivenih objekata ukazuje da su verovatno sateliti tri matične galaksije, a kod NGC 5084 se već nazire raspored sličan ravni satelita Mlečnog puta. Svetlosni profil ovih galaksija nije strm kao kod eliptičnih galaksija, nego podseća na profil disk galaksija, a boja im je crvenija u centru i manje crvena ka periferiji, kao i kod većine galaksija te mase. Preliminarni rezultati su u skladu sa scenarijom „monolitnog kolapsa”, po kojem se galaksija formira iz jednog oblaka gasa.
Pregled VST-SMASH je namerno postavljen tako da sve tri posmatrane galaksije upadaju i u vidno polje svemirskog teleskopa Euklid Evropske svemirske agencije, čija su prva javna izdanja podataka najavljena za narednih nekoliko meseci. Nekoliko koautora ovog rada, uključujući Tortoru i Raguzu, učestvuje i u toj misiji, pa računaju da će Euklidovi podaci potvrditi ili izmeniti sadašnji katalog.
Sve dok se ne obavi spektroskopsko posmatranje, koje bi izmerilo udaljenost i brzinu svakog objekta, 47 pronađenih galaksija ostaju samo kandidati, a ne potvrđene patuljaste galaksije. Njihova priroda je za sada procenjena samo na osnovu boje i strukturnih osobina koje odgovaraju poznatim patuljastim galaksijama, što nije isto što i direktna potvrda pripadnosti. Rad takođe ne dokazuje da je raspored satelita oko NGC 5084 zaista ravan poput one kod Mlečnog puta, nego samo da naznake na to ukazuju. Nalazi se, osim toga, odnose isključivo na okolinu ove tri galaksije i sami po sebi ne rešavaju širi spor oko broja patuljastih galaksija u vasioni u odnosu na predviđanja kosmoloških simulacija.
