Albanija 73. potpisnica Artemis sporazuma, Srbija čeka
Albanija 21. septembra u Vašingtonu postaje 73. potpisnica Artemis sporazuma o civilnom istraživanju svemira. Program je predstavljen i u Beogradu, ali Srbija sporazum još nije potpisala.
Republika Albanija u ponedeljak, 21. septembra, u 12 časova po vremenu istočne obale Sjedinjenih Država potpisuje Artemis sporazum na ceremoniji u sedištu NASA-e u Vašingtonu. Time postaje 73. država potpisnica međunarodnog okvira za civilno istraživanje svemira. Domaćin ceremonije je zamenik direktora NASA-e Matt Anderson, a sa albanske strane potpis stavlja ministar za Evropu i inostrane poslove Ferit Hodža. Ceremoniji prisustvuje i ambasador Albanije u Sjedinjenim Državama Ervin Bušati, uz predstavnike američkog Stejt departmenta. Ceremonija je predviđena samo za prisustvo uživo, a novinari koji žele da izveštavaju morali su da se prijave najkasnije do 10 časova na dan događaja, na adresu hq-media@mail.nasa.gov.
Broj potpisnica Artemis sporazuma raste brzo poslednjih nedelja. Turska je potpisala 31. avgusta i postala 71. država, na ceremoniji koju je vodio administrator NASA-e Jared Isaacman. Dve nedelje kasnije, 14. septembra, sporazumu se pridružio Džibuti kao 72. potpisnica, opet uz domaćinstvo Matta Andersona. Albanija u ponedeljak zatvara niz od tri potpisivanja za tri nedelje i podiže ukupan broj na 73.
Artemis sporazum pokrenut je 2020. godine, tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa, kada su Sjedinjene Države, predvođene NASA-om i Stejt departmentom, sa još sedam osnivačkih država postavile prvi skup praktičnih principa za istraživanje Meseca, Marsa i šire. Sporazum reguliše bezbednost, transparentnost podataka i usklađivanje civilnih svemirskih programa, ali, kako je ranije objašnjeno u Beogradu, nije pravno obavezujući dokument.
Da li će Srbija potpisati Artemis sporazum?
Tema dotiče i Srbiju, iako naša zemlja nije među potpisnicama. Program je srpskoj naučnoj javnosti predstavljen 15. januara 2026. godine, u biblioteci Astronomske opservatorije u Beogradu, na skupu koji je organizovala ambasada Sjedinjenih Država. Prisustvovalo je više od 30 istraživača iz domaćih naučnih institucija, kao i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova. Delegaciju Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija predvodio je ministar Bela Balint, koji je tom prilikom istakao da Srbija ozbiljno razmatra pristupanje sporazumu. Kao primere zemalja koje su već pristupile naveo je Ujedinjene Arapske Emirate, Slovačku, Kipar i Mađarsku.
U januaru je Artemis sporazum imao 60 potpisnica. Sa Albanijom ih je sada 73, što znači da se broj za osam meseci povećao za trinaest država, dok Srbija ostaje u fazi razmatranja bez konkretnog poteza.
Direktor Astronomske opservatorije u Beogradu Luka Popović objasnio je tada zašto je učešće u ovakvom okviru značajno za zemlju bez sopstvene svemirske agencije. “Omogućava našim naučnicima da uče učestvujući u sofisticiranim istraživanjima i projektima, razmenjujući znanje i iskustvo”, rekao je Popović. Astronomska opservatorija u Beogradu je najstarija naučna institucija u Srbiji koja se kontinuirano bavi astronomskim istraživanjima, osnovana 1887. godine, i najveća je astronomska institucija na prostoru Zapadnog Balkana. Ubraja se među najstarije aktivne naučne centre u čitavom regionu Jugoistočne Evrope, a brdo na kojem se nalazi, kao i istoimena beogradska opština, kasnije je dobilo naziv Zvezdara, prema starom srpskom nazivu za opservatoriju, zvezdarnica.
Potpisivanje u Vašingtonu ne menja status Srbije. Artemis sporazum, kako je i sam Popović naglasio, nije obavezujući, pa razmatranje o kojem je govorio ministar Balint ne povlači nikakav rok ni obavezu. Za sada, jedini konkretan potez ostaje onaj koji Albanija pravi u ponedeljak u Vašingtonu, dok Srbija i dalje samo prati kako se spisak potpisnica širi.
