Šetnja svemirom 29. oktobra: sedmi solarni panel na stanici
NASA je 20. oktobra najavila dve šetnje, 29. oktobra i 5. novembra, kojima se završava ugradnja osam panela IROSA i podiže snaga stanice sa 160 na oko 215 kilovata.
NASA astronaut Anil Menon i astronaut Kanadske svemirske agencije Džošua Kutrik izaći će iz vazdušne komore Quest na Međunarodnoj svemirskoj stanici u četvrtak, 29. oktobra 2026, a zatim i u četvrtak, 5. novembra. Cilj je da postave poslednja dva solarna panela i time završe pojačanje napajanja stanice. Šetnje je NASA predstavila 20. oktobra na konferenciji za medije u Svemirskom centru Džonson u Hjustonu.
Šta se radi u prvoj i drugoj šetnji?
Prva šetnja nosi oznaku američka šetnja svemirom broj 100. Menon i Kutrik će tada postaviti i razviti sedmi panel IROSA (Roll-Out Solar Array, savitljivi solarni panel koji se razmotava) na kanalu napajanja 2A. U drugoj, broju 101, ugrađuju osmi i poslednji panel na kanalu 3B. Prema brojanju NASA-e, to su 285. i 286. šetnja za sklapanje, održavanje i nadogradnju stanice.
Panel IROSA je tanak, fleksibilan i montira se ispred jednog od originalnih krila stanice, pa ga delimično prekriva. Prvi paneli te vrste stižu na stanicu od 2021. godine.
Koliko struje donose paneli?
Prema saopštenju NASA-e, svih osam panela zajedno povećava raspoloživu snagu do 30 odsto, to jest proizvodni kapacitet stanice sa 160 na oko 215 kilovata. Gaurang Patel, menadžer za integraciju operacija u programu niske orbite, rekao je na konferenciji 20. oktobra da paneli povećavaju kapacitet proizvodnje struje „do 30 odsto” (prevod sa engleskog, original: „increase our power generation capability up to 30 percent”).
Dve NASA-ine brojke se ne poklapaju tačno. Razlika između 160 i oko 215 kilovata iznosi oko 55 kilovata, odnosno oko 34 odsto. To je naš obračun, ne podatak iz saopštenja, a u tekstovima koje smo čitali razlika nije objašnjena. Dodatna snaga treba i za bezbedno, kontrolisano spuštanje stanice iz orbite, trenutno planirano za 2030. godinu.
Kako su paneli stigli do stanice?
Panele je dopremio teretni Dragon misije CRS-35, koji je 13. oktobra poleteo sa rta Kanaveral, a 15. oktobra se spojio sa modulom Harmony. Prema SpaceQ-u, imao je više od 2.850 kilograma (6.300 funti) hrane, zaliha i istraživačke opreme. Kanadska robotska ruka Canadarm2 vadi panele iz prtljažnika Dragona i parkira ih na rešetki stanice. Tokom šetnji služi i kao platforma na kojoj stoji jedan od dvojice astronauta. Kanadski astronaut Kris Hedfild je u aprilu 2001, na prvoj kanadskoj šetnji svemirom, pomogao da se ta ruka pričvrsti za stanicu.
Menon je 20. oktobra u komori Quest pripremao alat i pregledao sajle za obe šetnje. Tačna vremena početka NASA će objaviti bliže datumima. Menon je već izlazio van stanice 6. avgusta, kada je pripremao desni deo rešetke za jedan od novih panela.
Ko je Kutrik i zašto je šetnja posebna za Kanadu?
Kutrik je na stanicu stigao 1. oktobra 2026. sa misijom Crew-13, na prvom letu u svemir, i ostaje oko šest meseci. Biće peti kanadski astronaut koji je radio van stanice, posle Hedfilda, Stiva Meklina, Dejva Vilijamsa i Dejvida Sen Žaka, a prvi od Sen Žakove šetnje u aprilu 2019.
Šta ovo ne govori
Šetnje su planirane za 29. oktobra i 5. novembra i još se nisu desile, pa ishod nije poznat, a termini se mogu pomeriti. Procenat od 30 odsto NASA vezuje za svih osam panela zajedno. Izvori ne navode koliki deo tog prirasta otpada na poslednja dva panela, niti koliko će stanica proizvoditi nakon svake pojedinačne šetnje.
