Opozicija oprezna prema jesenjim izborima, dogovora o izlasku još nema

Čovek do mene u redu kod kioska prelistavao je naslove i rekao, ni za koga posebno, da su nam izbori postali kao prognoza vremena, najavljuju se, pa se pomeraju, pa opet najavljuju. Ima nešto tačno u toj dosadi. Jer poslednjih nedelja jesenji izborni termin ponovo je u opticaju, a reakcija opozicije nije euforija nego oprez.

Aleksandar Vučić najavio je da bi izbori mogli da budu održani na jesen, u prozoru od kraja septembra do sredine novembra. Umesto da takvu vest dočekaju kao otvorena vrata, vodeći ljudi opozicije dočekuju je sa podignutom obrvom. Pitanje koje sebi postavljaju nije samo kada, nego i zašto baš sada.

Zašto je opozicija skeptična prema terminu?

Logika skepse je politička, ne emotivna. Deo opozicionih aktera u jesenjem terminu čita pokušaj da se kupi vreme i da se sačekanjem ohladi energija koja se mesecima prelivala sa ulica i fakulteta. Izlazak na biralište u trenutku koji bira protivnik retko je kad čista prilika.

Tu je i račun koji se ne izgovara naglas, a glasi otprilike ovako: ako se izbori održe dovoljno kasno, sezona protesta prelazi u jesenju kišu, mobilizacija slabi, a teren se vraća onome ko drži institucije. U postsocijalističkoj javnoj sferi, gde je poverenje u izborni proces već načeto, tajming nije tehničko pitanje. On je deo poruke.

Na sastanku posvećenom potencijalnom izlasku i formatu zajedničkog nastupa razgovaralo se upravo o tome. Ono što je iz tih razgovora izašlo nije zajednička platforma nego nastavak pregovora.

• Da li se izlazi na izbore ili se traži drugačiji oblik pritiska
• U kom formatu bi se išlo, jedna lista, više lista ili širi front
• Kako se odnositi prema studentima u blokadi, kao saveznicima ili kao zasebnoj sili

Razgovori se nastavljaju, a dogovor o zajedničkom nastupu i o samom izlasku na izbore za sada nije postignut, što opoziciju ostavlja u poziciji da odlučuje pod pritiskom tuđeg kalendara.

Šta jesenji izbori znače za ljude izvan stranačkih sala?

Ovde se obično gubi nit. Dok stranački stratezi mere kome termin više odgovara, građanin koji svako jutro stoji u istom redu pita se hoće li izlazak nešto promeniti ili je reč o još jednoj rundi u kojoj se umor uglavnom prebacuje na njega.

Studenti u blokadi su, u toj računici, najnepredvidljiviji činilac. Opozicija ih pažljivo prati jer zna da njihovo opredeljenje, izlazak, bojkot ili neka treća opcija, može da prelije rezultat u jednom ili drugom smeru. Klasna i generacijska distanca između stranačkih centrala i ljudi na ulici tu je vidljiva kao retko kad.

Posle svega, vraća se onaj čovek od kioska i njegova prognoza vremena. Možda je u pravu više nego što je mislio. Jesenji izbori, ako ih bude, doći će kao i jesen, neko ih čeka spreman, neko zatečen, a suština će zavisiti od toga ko je do tada izgradio zaklon, a ko je ostao na otvorenom.

A vi, da li biste izašli na jesenje izbore ili u njima vidite samo dobijanje na vremenu?