Vučić: Prvo parlamentarni, pa predsednički izbori
Predsednik je najavio da će vanredni parlamentarni izbori prethoditi predsedničkim, i to predstavio kao izlazak u susret opoziciji. Opozicija odgovara da je reč o ustavnoj obavezi, a ne o ustupku.
- Predsednik Aleksandar Vučić najavio je 10. jula da će prvo biti održani vanredni parlamentarni, a potom predsednički izbori.
- Vučić je taj redosled predstavio kao izlazak u susret opoziciji, uz poruku da onaj ko ima većinu u biračkom telu ne brine o redosledu.
- Opozicija (NPS, SRCE) odbacuje kvalifikaciju ustupka i tvrdi da je raspisivanje izbora ustavna obaveza.
- Prema ranijim najavama, izbori se očekuju u oktobru ili novembru 2026, uz predsedničku ostavku tokom leta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 10. jula da će vanredni parlamentarni izbori prethoditi predsedničkim, i taj potez opisao kao gest prema opoziciji. Redosled je, po njegovim rečima, upravo ono što je opozicija tražila, pa ga je predstavio kao ustupak stranačkim rivalima.
Vučić je poručio da onome ko ima većinu u biračkom telu redosled izbora ne predstavlja brigu. Time je poslao dvostruku poruku: da je siguran u ishod i da odluku o tempu ostavlja sebi. Prema ranije iznetim najavama, glasanje se očekuje u oktobru ili novembru, dok bi predsednička ostavka, kao formalni okidač za predsedničku trku, usledila tokom jula, avgusta ili početkom septembra.
Opozicija je, međutim, odbila da potez čita kao dobru volju vlasti. Iz Novog političkog saveza i pokreta SRCE stigla je gotovo istovetna poruka: raspisivanje izbora nije poklon nego obaveza koju nalaže Ustav i osnovni mehanizam demokratije. U toj optici, ono što vlast predstavlja kao popuštanje zapravo je izvršavanje dužnosti koju bi svaka vlast morala da ispuni.
Da li je redosled izbora zaista ustupak?
Suština spora nije u datumu nego u tumačenju. Za vlast, odluka da parlamentarni ciklus ide prvi jeste kompromis, jer izlazi u susret zahtevu koji je opozicija mesecima ponavljala. Za opoziciju, taj isti redosled je tehnička, ustavna materija oko koje nema šta da se pregovara, pa samim tim nema ni ustupka.
Miroslav Aleksić iz Novog političkog saveza upozorio je da vlast građane drži u ekonomskoj neizvesnosti, sugerišući da najava izbora dolazi u trenutku kada su na stolu i druge, manje povoljne teme. Zdravko Ponoš iz pokreta SRCE otišao je korak dalje i ustvrdio da Srbija ka Evropskoj uniji ide bez aktuelne vlasti, čime je izborni ciklus već uokvirio kao referendum o smeni.
Deo opozicije sumnja i u tajming. Najava je, po tom čitanju, stigla kako bi se pažnja javnosti skrenula sa nepovoljnih vesti iz odnosa Srbije i Brisela. Vlast takvu interpretaciju odbacuje i insistira da je reč o planiranom koraku, a ne o manevru.
Šta sledi do jeseni
Za sada je izvesno malo toga osim samog redosleda. Tačan datum raspisivanja nije saopšten, a mnogo toga zavisi od trenutka predsedničke ostavke, koja pokreće rok za predsedničku trku. Do tada, obe strane ulaze u fazu pozicioniranja u kojoj se svaka izjava meri kao predizborni potez.
Kuloari se već pune procenama o mogućim koalicijama, o tome ko izlazi zajedno a ko samostalno, i o tome da li će opozicija na parlamentarne izbore izaći jedinstveno ili razjedinjeno. Odgovor na to pitanje verovatno će presuditi više od redosleda oko kog se danas lome koplja.
Ostaje otvoreno pitanje koje će obeležiti jesen: da li birači redosled izbora uopšte doživljavaju kao temu, ili će presuditi sasvim druge stvari kada dođu pred glasačku kutiju?
