Brnabić: pravosudni zakoni neće biti povučeni

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je da set pravosudnih zakona neće biti povučen iz skupštinske procedure, čime je vlast jasno odredila stav uoči nastavka rasprave o jednom od najspornijih zakonskih paketa ove godine. Brnabić je tako odbacila pozive da se predlozi vrate na početak, nezavisno od preporuka koje je iz Venecije stigle pre nešto manje od dva meseca.

Reč je o izmenama pet zakona iz oblasti pravosuđa i javnog tužilaštva, čiji je predlagač poslanik vladajuće većine Uglješa Mrdić. Upravo činjenica da paket dolazi kroz poslanički, a ne vladin predlog, deo je rasprave: kritičari tvrde da se time zaobilazi šira javna i stručna procedura, dok predlagač insistira da je reč o legitimnom parlamentarnom putu.

Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna pitanja, dala je 24. aprila hitno mišljenje sa sedam ključnih preporuka. Komisija je upozorila da pojedine izmene podrivaju autonomiju tužilaštva i nezavisnost sudstva, što su dve tačke koje u Srbiji godinama stoje u centru sporova oko ustavne materije i evropskog puta zemlje.

Zašto vlast ne odustaje od spornog paketa?

Brnabićeva poruka da povlačenja neće biti ima jasnu političku logiku. Vlast ne želi da napravi presedan u kojem se zakonski predlog uklanja iz procedure pod pritiskom spoljnog tela, jer bi to oslabilo poziciju u svakom budućem sporu sa Briselom oko reformskih obaveza. Umesto povlačenja, najavljuje se rad na predlozima kroz amandmane i raspravu, čime ostaje prostor da se deo primedbi formalno usvoji, a da paket kao celina opstane.

Sa druge strane, stručna javnost upozorava da preporuke Venecijanske komisije nisu kozmetička pitanja. Autonomija tužilaštva i nezavisnost sudstva su upisane u ustavne amandmane iz 2022. godine, pa svaka zakonska razrada koja ih sužava otvara pitanje usklađenosti sa samim Ustavom. Tu leži i najveći rizik za vlast: ako paket prođe u spornom obliku, moguće je da završi pred Ustavnim sudom.

Šta opozicija traži, a šta nudi vlast?

Opozicija tvrdi da mišljenje Venecijanske komisije ne rešava suštinske probleme i da delimično usvajanje preporuka neće biti dovoljno. Po toj logici, problem nije u pojedinačnim članovima nego u samom pristupu, jer paket, kako navode, pomera ravnotežu ka izvršnoj vlasti. Zahtev je jasan: povući predloge i otvoriti novu, široku raspravu uz učešće struke i strukovnih udruženja.

Vlast nudi suprotan model. Zadržava predloge u proceduri, obećava da će deo primedbi biti ugrađen i poručuje da se reforma ne sme zaustaviti. Time se rasprava seli na teren amandmana, gde će se i meriti koliko je sedam preporuka iz Venecije zaista pretočeno u tekst, a koliko je ostalo na nivou najave.

Pitanje koje ostaje otvoreno tiče se same suštine reforme: da li je moguće uskladiti pet pravosudnih zakona sa preporukama Venecijanske komisije bez povlačenja paketa, ili je svako delimično rešenje samo odlaganje sledećeg spora? Šta vi mislite, gde je granica između legitimne reforme i pritiska na nezavisnost pravosuđa?