Skupština usvojila izmene pravosudnih zakona: samo jedan mandat
Parlament je izglasao izmene seta pravosudnih zakona usklađene sa preporukama Venecijanske komisije, čime se predsednicima sudova ukida mogućnost reizbora i uvodi jedan petogodišnji mandat.
- Narodna skupština usvojila je izmene Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva.
- Predsednici sudova ubuduće dobijaju jedan petogodišnji mandat bez mogućnosti reizbora na čelo istog suda.
- Izmene Zakona o sudijama i o VST podržalo je 140 poslanika, izmene Zakona o javnom tužilaštvu 139.
- Na sednici je usvojeno 32 tačke dnevnog reda, a izmene su usklađene sa preporukama Venecijanske komisije.
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je na sedmoj vanrednoj sednici izmene seta pravosudnih zakona kojima se menjaju pravila izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Reč je o izmenama Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva, usaglašenim sa preporukama Venecijanske komisije. Glasanje je obavljeno u okviru dnevnog reda sa 32 tačke, koje je parlament potvrdio u istom danu.
Ključna novina tiče se mandata predsednika sudova. Po usvojenim rešenjima, predsednik suda ubuduće dobija jedan petogodišnji mandat, bez mogućnosti da bude ponovo izabran na čelo istog suda. Time se napušta dosadašnja praksa reizbora, koja je u stručnoj javnosti godinama prepoznavana kao mehanizam koji slabi nezavisnost pravosuđa i stvara odnose zavisnosti unutar samih institucija.
Izmene Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva podržalo je 140 poslanika, dok je za izmene Zakona o javnom tužilaštvu glasalo njih 139. Reč je o zakonskom paketu koji je u javnosti poznat i kao set takozvanih Mrdićevih zakona, a koji je tokom procedure prilagođavan primedbama i sugestijama evropskog savetodavnog tela za ustavna i pravna pitanja.
Šta konkretno menja jedan mandat za predsednike sudova?
Ograničenje na jedan petogodišnji mandat menja unutrašnju logiku rukovođenja sudovima. Predsednik suda, koji raspoređuje predmete, organizuje rad i ima uticaj na karijerno napredovanje sudija, do sada je mogao da računa na ponovni izbor. Ukidanjem te mogućnosti zakonodavac nastoji da smanji prostor za stvaranje trajnih centara moći u pojedinačnim sudovima i da ojača načelo da je funkcija privremena i ograničena.
Usklađivanje sa preporukama Venecijanske komisije nije samo formalni korak. To telo Saveta Evrope ocenjuje zakonska rešenja kroz prizmu vladavine prava i deobe vlasti, a njegove preporuke prate i izveštaji Evropske unije o napretku Srbije u pregovaračkom procesu. Promene u načinu izbora nosilaca pravosudnih funkcija zato imaju i unutrašnju i spoljnu dimenziju, jer se tiču i svakodnevnog rada sudova i ocene reformi koje stižu iz Brisela.
Da li su izmene dovoljne da ojačaju nezavisnost pravosuđa?
Vladajuća većina izmene predstavlja kao nastavak usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima i kao korak ka jasnijim i predvidljivijim pravilima u pravosuđu. Naglasak je na tome da su rešenja prošla proceduru u kojoj su uzete u obzir primedbe Venecijanske komisije, što vlast tumači kao potvrdu da reforma ide u pravom smeru.
Deo opozicije i pojedina strukovna udruženja ranije su upozoravali da pojedinačne izmene, koliko god bile u skladu sa preporukama, ne menjaju suštinu ako izostane širi konsenzus o nezavisnosti pravosuđa i o načinu izbora sudija i tužilaca. Pitanje koliko će ograničenje mandata predsednika sudova zaista promeniti raspodelu uticaja u pravosuđu ostaje otvoreno, jer mnogo zavisi od primene u praksi i od toga kako će se nova pravila spojiti sa već postojećim institucijama.
Set pravosudnih zakona time ulazi u fazu primene, a stvarni domet ovih rešenja meriće se kroz konkretne izbore predsednika sudova u narednim godinama. Da li će jedan mandat bez reizbora doneti vidljivu promenu u radu sudova, ili će ostati pravna norma bez dubljeg efekta?
