Venecijanska komisija: Srbija ispunila sedam od devet preporuka
Finalni izveštaj ocenjuje da je Srbija u kratkom roku sprovela većinu ključnih preporuka o pravosudnim zakonima. Dve, o tužiocima u TOK i visokotehnološkom kriminalu, ostaju otvorene.
- Venecijanska komisija je 16. juna objavila finalni izveštaj o izmenama pravosudnih zakona u Srbiji.
- Od ukupno devet ključnih preporuka, sedam je ocenjeno kao potpuno sprovedeno.
- Otvorene ostaju dve: vraćanje tužilaca u TOK i autonomija odeljenja za visokotehnološki kriminal.
- Vlast govori o pozitivnoj oceni, deo struke upozorava da neispunjene preporuke pogađaju suštinu nezavisnosti.
Venecijanska komisija Saveta Evrope objavila je 16. juna finalni izveštaj o izmenama pravosudnih zakona u Srbiji, u kojem ocenjuje da je zemlja u kratkom roku sprovela većinu ključnih preporuka iz ranijeg Hitnog mišljenja. Od devet preporuka, sedam je ocenjeno kao potpuno ispunjeno, dok dve ostaju otvorene. Izveštaj je usvojen posle 147. plenarne sednice komisije, održane 12. i 13. juna.
Komisija je u dokumentu navela da su srpske vlasti pokazale, kako stoji u izvodu, suštinski kooperativan pristup i iskrenu spremnost za saradnju, te da je za preostale dve preporuke potrebno vreme. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić ocenila je da je Srbija dobila apsolutno pozitivno mišljenje, a izmene zakona najavila za narednu sednicu parlamenta.
Reč je o ocenama zakona koji uređuju rad tužilaštva i sudova, materije koja je u poslednjem izbornom ciklusu postala jedna od centralnih tačaka spora između vlasti i opozicije. Venecijanska komisija je savetodavno telo Saveta Evrope za ustavna i pravosudna pitanja, pa njene ocene, iako nisu obavezujuće, teže u procesu evropskih integracija.
Koje dve preporuke nisu ispunjene?
Sedam preporuka koje komisija smatra sprovedenim odnosi se na pojedinačna rešenja u zakonima o tužilaštvu i organizaciji pravosuđa. Dve neispunjene, prema izveštaju, tiču se suštine.
Prva, označena kao preporuka sedam, odnosi se na vraćanje preostalih tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Druga, preporuka osam, traži strukturnu i operativnu autonomiju posebnog odeljenja, odnosno tužilaštva, za visokotehnološki kriminal. Reč je o segmentima pravosuđa koji se bave najosetljivijim predmetima, od organizovanih grupa do pritiska na digitalni prostor, pa upravo na tim tačkama deo struke vidi test stvarne nezavisnosti.
Vlast neispunjene preporuke tumači kao tehnička pitanja koja zahtevaju dodatno vreme i usaglašavanje. Sagovornici iz dela pravosudne zajednice, naprotiv, navode da se radi o organizacionim rešenjima koja neposredno utiču na to ko i pod čijom kontrolom vodi najteže istrage.
Kako će ocena uticati na izborni kontekst?
Brnabić je finalni izveštaj predstavila kao potvrdu kursa i argument uoči izbornog ciklusa. Po njenim rečima, ocena pokazuje da je Srbija u kratkom roku odgovorila na zamerke evropskih institucija.
Opozicija i deo struke poruku čitaju drugačije. Oni ne spore da je sedam preporuka formalno sprovedeno, ali tvrde da preostale dve nisu marginalne, već da se tiču upravo onih delova pravosuđa koji bi trebalo da budu najotporniji na politički uticaj. U toj optici, izveštaj nije ni potpuna potvrda ni potpuna kritika, već dokument koji obe strane mogu da koriste, svaka za svoju tezu.
Komisija je ostavila otvoren prostor za dalji rad, navodeći da je za preostale dve preporuke potrebno vreme. To znači da ocena nije konačna tačka, nego korak u procesu koji se nastavlja kroz izmene zakona najavljene za sledeću sednicu Skupštine.
Pitanje koje ostaje pred čitaocem je jednostavno, ali ne i lako: da li je sedam od devet dovoljno da se govori o reformi, ili suština leži upravo u one dve preporuke koje još nisu ispunjene?
