Tomić u sredu polaže zakletvu za predsednika Vrhovnog suda

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić sazvala je Četvrtu posebnu sednicu u Četrnaestom sazivu za sredu, 17. jun, sa početkom u 10 časova. Na dnevnom redu te sednice je jedna jedina tačka: polaganje zakletve predsednika Vrhovnog suda. Pred poslanicima će je položiti Miroljub Tomić, kojeg je Visoki savet sudstva za tu funkciju izabrao 14. maja.

Tekst sudijske zakletve obavezuje nosioca funkcije da je vrši verno Ustavu i zakonu i da služi istini i pravdi. Reč je o formalnom, ali ne i simbolički beznačajnom činu, jer se njime mandat predsednika najvišeg suda u zemlji potvrđuje pred zakonodavnim telom. Posebna sednica je, po proceduri, odvojena od redovnog rada parlamenta upravo zato da bi se zakletvi dao odgovarajući značaj.

Ono što ovu sredu čini gušćom od uobičajene jeste raspored koji sledi neposredno posle ceremonije. Već u 11 časova počinje vanredno zasedanje Skupštine, a na njegovom dnevnom redu nalazi se čak 32 tačke. Među njima je i set pravosudnih zakona koji je predložila Vlada Srbije, materija koja izlazi iz okvira protokolarnog i ulazi u srž rasprave o uređenju pravosuđa.

Šta zaista stoji iza ovog dvostrukog termina?

Spajanje dva događaja u istom danu nije slučajno. Polaganje zakletve novog predsednika Vrhovnog suda i ulazak seta pravosudnih zakona u skupštinsku proceduru dešavaju se u istom prozoru, što neminovno povezuje dve teme koje formalno stoje odvojeno. Jedna je personalna i institucionalna, druga je sistemska i tiče se pravila po kojima sudstvo funkcioniše.

Set pravosudnih zakona koji je podnela Vlada već je naišao na primedbe. Deo opozicije i strukovna udruženja imaju zamerke na predložena rešenja, smatrajući da pojedine odredbe zadiru u pitanja samostalnosti i organizacije pravosudnih organa. Za sada nisu objavljeni detaljni amandmani niti finalne formulacije o kojima će se glasati, pa ostaje da se vidi koliko će rasprava u sali biti oštra i da li će predlagač biti spreman na izmene.

Brnabić je, u svojstvu predsednice parlamenta, postavila i jedan i drugi termin, čime je ceo dan dobila jasnu strukturu: prvo ceremonijalni deo, pa potom radni. Za poslanike to znači da se u kratkom razmaku prelazi sa svečanog na zakonodavni režim.

Zašto je raspored važan i poslanicima i javnosti

Vanredna zasedanja sa velikim brojem tačaka po pravilu traju danima, a 32 tačke nagoveštavaju da rad parlamenta neće biti završen za jedno popodne. Time se i set pravosudnih zakona smešta u širi kontekst rada Skupštine, u kojem će se pored njega naći i niz drugih predmeta.

Za javnost je ključno pitanje sadržaja, ne forme. Polaganje zakletve je predvidljiv korak nakon izbora koji se dogodio u maju. Pravi test biće rasprava o pravosudnim zakonima, jer se tu sučeljavaju stavovi vlasti, opozicije i struke. Kako će tačno teći glasanje i da li će predlozi proći u podnetom obliku, znaće se tek pošto sednica odmakne.

Da li će rasprava o pravosudnim zakonima u sredu doneti suštinsku debatu ili će se svesti na proceduralno glasanje?