Pred Vidovdan izostaje dogovor: studenti i opozicija odvojeno

Nekoliko dana pred Vidovdan, datum oko kog se vezuju najavljeni protest i očekivano raspisivanje izbora, najvažnije pitanje srpske politike i dalje nema odgovor: hoće li studenti u blokadi i opozicione stranke na biralište izaći zajedno ili razdvojeno. Za zemlju koja evropsku perspektivu drži kao formalni cilj, a koju Brisel pažljivo posmatra kroz prizmu vladavine prava, način na koji se artikuliše ova alternativa nije unutrašnja tehnikalija nego pitanje političke ozbiljnosti.

Sagovornici upućeni u razgovore opisuju ih kao iskrene, ali nedovršene. Ideja o jedinstvenoj listi postoji, dogovor izostaje. Što se rok bliži, to više jača procena da je najverovatniji ishod nastup u tri odvojene kolone: studentska lista kao zaseban politički subjekt, proevropska opozicija okupljena oko grupacije poznate kao EU5, i stranke desne, nacionalne orijentacije koje sebe vide kao treći pol.

Zašto dogovor ne ide lako

Razlozi za oprez nisu samo taktički. Studenti u blokadi godinu i po grade legitimitet upravo na distanci prema stranačkoj politici, pa bi prebrzo stapanje sa etabliranim akterima moglo da načne ono što ih čini prepoznatljivim. Otuda i njihova odluka da imena sa liste ne objavljuju dok se izbori zvanično ne raspišu, čime zadržavaju kontrolu nad tempom i izbegavaju da kandidati postanu meta kampanje pre nego što kampanja uopšte počne.

S druge strane stoji aritmetika koju nijedan ozbiljan akter ne može da ignoriše. Istraživanja javnog mnjenja dosledno pokazuju da bi studentska lista, da se izbori održe danas, osvojila više od svake druge pojedinačne liste, bilo vlasti bilo opozicije. Takav rezultat menja logiku pregovora: studenti nemaju potrebu da se utope u širu koaliciju da bi bili relevantni, a opozicione stranke strepe da bi odvojen nastup mogao da rasprši glasove i, kroz izborni prag i raspodelu mandata, na kraju koristi vlasti.

Proevropska opozicija okupljena oko EU5 računa da bi zajednički nastup sa studentima doneo i kredibilitet i mobilizaciju, ali je svesna da bi cena bila ustupanje primata pokretu koji nije nastao iz njihovih redova. Stranke desne orijentacije, pak, insistiraju na zasebnom identitetu i odbijaju da budu privezak bilo studentskoj bilo proevropskoj koloni. Iz svih tih razloga, ono što na prvi pogled deluje kao prirodan savez troje protiv jednog, u praksi se raspada na tri proračuna koji se ne poklapaju.

Šta tri kolone znače za ishod izbora?

Scenario sa tri odvojene liste nosi jasan rizik fragmentacije. Ako se opozicioni glas raspodeli na studentsku, proevropsku i desnu kolonu, izborni sistem i prag mogu da pretvore zbirnu većinu nezadovoljstva u manjinu mandata, što je ishod koji vlasti odgovara. Sa druge strane, tri kolone mogu i da prošire ukupan domet, jer svaka dopire do birača koje druge dve teško osvajaju, od razočaranih proevropskih glasača do onih kojima je nacionalna nota bliža od studentskog nadstranačkog tona.

Mnogo će zavisiti od toga kada se izbori zvanično raspišu i koliko vremena ostane za eventualne tehničke sporazume o nepreklapanju, zajedničkim kandidatima u pojedinim sredinama ili dogovoru o ponašanju posle izbora. Vidovdanski protest u tom smislu nije samo simbolička tačka nego i test mobilizacije: brojnost na ulici biće pročitana kao signal koliko prostora ima za samostalan nastup, a koliko za kompromis.

Za sada ostaje slika tri kolone koje se kreću ka istom cilju različitim putevima, dok birači posmatraju mogu li tri odvojena računa da daju jedan rezultat. Verujete li da bi tri liste zajedno donele više nego jedna, ili bi podeljen nastup na kraju išao naruku onima protiv kojih su sve tri usmerene?