Vlada obećala MMF-u poskupljenje struje i reformu tarifa

Iza paketa darežljivih najava upućenih biračima, Vlada Srbije se Međunarodnom monetarnom fondu obavezala na nešto sasvim drugo, na redovno poskupljenje struje za domaćinstva i reformu tarifa do kraja godine. Aranžman koji je Beograd dogovorio sa MMF-om predviđa indeksaciju cene električne energije, preispitivanje blok-tarifne strukture do kraja avgusta i poskupljenje putarina, prenose ekonomske redakcije pozivajući se na obaveze iz fiskalnog programa.

Reč je o razmaku između onoga što se govori u kampanji i onoga što se potpisuje u Vašingtonu. Dok se javnosti predstavljaju mere podrške i jednokratne isplate, dokumenti dogovoreni sa Fondom sadrže precizan kalendar korekcija koje će osetiti svako domaćinstvo na svom mesečnom računu.

Koliko će struja zaista poskupeti?

Po našim saznanjima, suština obaveze prema MMF-u jeste da cena struje ne sme da zaostaje za inflacijom. Korekcija bi, prema preporuci Fonda, trebalo da bude bar jedan procentni poen iznad rasta cena. Uz projektovanu inflaciju od oko 3,7 odsto, to praktično znači poskupljenje od najmanje 4,7 odsto za domaćinstva do kraja 2026. godine.

Druga komponenta tiče se same strukture računa. Blok-tarifni sistem, koji veću potrošnju naplaćuje po višoj ceni, biće preispitan do kraja avgusta. Reforma tog modela može da promeni način na koji se obračunava potrošnja, a ishod te promene zavisiće od toga gde će se postaviti granice blokova i koliko će se domaćinstava naći u skupljem razredu. Uz to, najavljeno je i poskupljenje putarina, što dodatno opterećuje budžete građana i privrede.

Logika fiskalnih obaveza je jasna. Aranžman sa MMF-om podrazumeva discipline na rashodnoj strani i realnije cene javnih usluga, a energetski sektor je godinama tačka na kojoj se subvencije i niske tarife teško usklađuju sa zahtevima Fonda. Cena koja ne prati troškove proizvodnje i inflaciju stvara rupu koju neko mora da popuni, najčešće budžet, odnosno isti ti građani preko poreza.

Predizborna obećanja i fiskalna realnost

Kontrast je ono što ovu vest čini politički osetljivom. Paket mera koji se predstavlja kao olakšanje za građane stoji naspram obaveza koje vode ka višim računima. Za vlast, to je pitanje verodostojnosti, jer je teško istovremeno govoriti o rasterećenju domaćinstava i potpisivati kalendar poskupljenja.

Opozicija će, očekivano, u ovome videti dokaz da se biračima govori jedno, a institucijama drugo. Vlast će uzvratiti argumentom da je makroekonomska stabilnost preduslov svake socijalne politike i da aranžman sa MMF-om čuva kreditni rejting i pristup povoljnijem zaduživanju. Oba argumenta imaju težinu, ali se sudaraju upravo na mestu gde građanin plaća račun.

Ostaje da se vidi kako će Vlada uskladiti retoriku o podršci sa kalendarom korekcija koji je već dogovoren. Konačan obračun stiže na jesen, kada poskupljenje struje i reforma blok-tarifa pređu iz dokumenata u mesečne uplatnice.

Da li ćete poskupljenje struje od najmanje 4,7 odsto i reformu tarifa doživeti kao neophodnu fiskalnu disciplinu ili kao cenu koja se ne uklapa u obećanja iz kampanje?