MMF podigao prognozu rasta Srbije na 3,3% za ovu godinu
Fond je u Bangkoku objavio nove Svetske ekonomske izglede: za Srbiju rast od 3,3% u 2026. i 4% u 2027, za svet 3,1% ove godine.
Međunarodni monetarni fond (MMF) podigao je prognozu rasta srpske privrede za ovu godinu na 3,3%, sa 2,8% koliko je računao u aprilu i u junu. Nove brojke objavljene su u utorak, 13. oktobra 2026, u jesenjem izdanju Svetskih ekonomskih izgleda, na godišnjem skupu Fonda i Svetske banke u Bangkoku.
Za 2027. Fond procenjuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije od 4%. Realni rast je prošle godine iznosio 2,0%, pa bi se, ako se prognoza ostvari, privreda za dve godine ubrzala sa 2% na 4%. Skup u Bangkoku počeo je u ponedeljak, 12. oktobra, i traje do 18. oktobra.
Šta MMF računa za Srbiju do kraja 2027?
Fond za Srbiju navodi četiri pokazatelja, svaki za 2025, 2026. i 2027. godinu:
- realni rast BDP-a: 2,0%, 3,3% i 4,0%
- rast potrošačkih cena: 3,9%, 3,1% i 4,2%
- stopa nezaposlenosti: 8,7%, 8,6% i 8,5%
- deficit tekućeg računa platnog bilansa, u procentima BDP-a: 4,9%, 4,6% i 3,5%
Deficit tekućeg računa, dakle, treba da se smanji za 1,4 procentna poena u dve godine, a nezaposlenost da klizi naniže u koracima od po desetinu poena. Cene su drugačija priča: posle 3,1% ove godine Fond očekuje ubrzanje na 4,2% u 2027.
U septembru je godišnja inflacija u Srbiji iznosila 4,1%, o čemu smo pisali kada je objavljeno da je voda skuplja 21,8%, što je iznad Fondove procene za celu 2026. Poređenje je okvirno: u izvodima iz izveštaja kojima raspolažemo nije naznačeno da li se 3,1% odnosi na prosek godine ili na kraj godine.
Kako se prognoza menjala od proleća?
U aprilskom izdanju Svetskih ekonomskih izgleda Fond je za Srbiju računao rast od 2,8% u 2026. i 3,5% u 2027. U junu, posle razgovora sa srpskim zvaničnicima, procena za ovu godinu ostala je oko 2,8%, a za narednu je podignuta na 4%.
Oktobarska revizija zato menja samo 2026: prognoza je viša za 0,5 procentnih poena u odnosu na april i jun. Procena za 2027. ostala je na junskih 4%, što je 0,5 poena iznad aprilske.
Šta Fond predviđa za svet i velike privrede?
Svetska privreda, prema novoj prognozi, raste 3,1% ove godine. U julu je Fond računao sa 3%, a 2025. rast je bio 3,5%. Za 2027. prognoza je 3,4%. Svetska inflacija iznosiće 4,7% u 2026. i 4,1% u 2027.
Ostale brojke iz izveštaja:
- napredne ekonomije: 2,1% ove godine, posle 2,0% u 2025, pa usporavanje na 1,9% iduće
- zemlje u razvoju: 3,7% ove godine, posle 4,5% u 2025, pa 4,4% u 2027
- evrozona, 21 zemlja: 1,1% u 2026. i 1,2% u 2027
- Kina: 4,5% ove godine, posle 5% u 2025
- Sjedinjene Države: Fond navodi stabilan rast od 2,3%
Rast je sve koncentrisaniji: prema izveštaju, 32 zemlje nose 95% svetskog rasta, dok ih je u aprilu bilo 54. Silvana Tenrejro, direktorka za istraživanje u MMF-u, rekla je novinarima u Bangkoku: „Izgledi su vrlo neujednačeni.”
Izveštaj to objašnjava ovako:
„Privredni rast prebacuje se po zemljama u zavisnosti od njihove izloženosti šoku u snabdevanju izazvanim ratom i snazi oko tražnje za veštačkom inteligencijom.”
Za Evropu u celini izveštaj navodi da je prosečan realni rast BDP-a prošle godine bio 1,6%, a da su potrošačke cene porasle za 6,2%.
Koje pretpostavke stoje iza brojki?
Prognoza polazi od pretpostavke da se isporuke nafte i gasa kroz Ormuski moreuz nastavljaju i da će rast tražnje za veštačkom inteligencijom biti umeren. Fond kao najugroženije navodi zemlje koje uvoze energente, a nisu uključene u lance vrednosti vezane za tehnološki sektor.
Rizici su, kako stoji u izveštaju, pretežno usmereni ka slabijem rastu: dodatno zaoštravanje sukoba, promena očekivanja u vezi sa veštačkom inteligencijom, novi trgovinski sporovi i problemi u javnim finansijama. Povoljniji scenario bio bi moguć ako se ulaganja u veštačku inteligenciju ubrzaju, ako njena primena donese veći rast produktivnosti ili ako dođe do trajnijeg smirivanja geopolitičkih i trgovinskih tenzija.
Vladama za vreme kriza troškova života Fond preporučuje da ne narušavaju cenovne signale širokim subvencijama, nego da pomoć usmere na privremenu novčanu podršku najugroženijim domaćinstvima.
Težište sastanka u Bangkoku je na uticaju veštačke inteligencije na zapošljavanje. Direktorka Fonda Kristalina Georgijeva opisala ga je u ponedeljak rečima: „spora kretnja cunamija, ali je ipak cunami”.
