Osam članica EU zaustavilo otvaranje Klastera 3 sa Srbijom
Na sastanku ambasadora EU osam članica usprotivilo se otvaranju Klastera 3, pa je odluka ponovo odložena. Opozicioni lider Zdravko Ponoš tvrdi da se predsedniku Vučiću sada ne žuri sa izborima.
- Na sastanku ambasadora EU 8. jula osam članica se usprotivilo otvaranju Klastera 3 sa Srbijom, pa je odluka ponovo odložena.
- Protiv su bile Holandija, Belgija, Švedska, Bugarska, Hrvatska i tri baltičke države, Estonija, Litvanija i Letonija.
- Kao razlozi navedeni su manjkava vladavina prava i neusklađenost sa spoljnom politikom EU, pre svega izostanak sankcija Rusiji.
- Evropska komisija preporučila je otvaranje klastera, ali je za odluku potrebna saglasnost svih 27 članica.
Otvaranje Klastera 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom ponovo je stavljeno na čekanje. Na sastanku ambasadora zemalja članica u Briselu, održanom 8. jula, osam država usprotivilo se pokretanju tog pregovaračkog poglavlja, iako je Evropska komisija formalno preporučila njegovo otvaranje. Odluka je odložena, a rok za novi pokušaj nije zvanično određen.
Protiv su, po saznanjima iz briselskih kuloara, glasale Holandija, Belgija, Švedska, Bugarska i Hrvatska, uz tri baltičke države, Estoniju, Litvaniju i Letoniju. Kao ključne prepreke navedene su manjkava vladavina prava u Srbiji i neusklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, u prvom redu izostanak sankcija Rusiji. Za formalno otvaranje klastera nužna je saglasnost svih 27 članica, pa jedna protivna prestonica može da zaustavi ceo proces.
Klaster 3 obuhvata poglavlja o konkurentnosti i inkluzivnom rastu, od industrijske politike i digitalne ekonomije do obrazovanja i socijalne zaštite. Reč je o delu pregovaračkog okvira koji Beograd godinama ističe kao prioritet, jer se dotiče privrede i tržišta rada. Upravo zato je najnovije kočenje odjeknulo i kao ekonomski, a ne samo diplomatski signal.
Zašto blokada pada baš u izbornoj godini?
Politička težina odluke leži u tajmingu. Opozicioni lider Zdravko Ponoš, predsednik pokreta Srbija centar, ocenio je da nova prepreka na evropskom putu menja i domaći izborni račun. Po njegovim rečima, sa ovakvim dešavanjima u Uniji predsedniku Aleksandaru Vučiću sada nije u interesu da žuri sa raspisivanjem izbora, jer izostanak vidljivog napretka ka EU oduzima vladajućoj koaliciji jedan od aduta u kampanji.
Ponoš time povezuje dve teme koje se u srpskoj politici retko posmatraju zajedno, spoljnopolitički zastoj i unutrašnji izborni ciklus. Njegova teza je da se odluka o datumu izbora sve više meri prema tome kada će bilans vlasti izgledati najpovoljnije, a ne prema ustavnim rokovima. Iz vladajuće strukture nije stiglo detaljno reagovanje na tu ocenu, ali provladini analitičari blokadu tumače pre svega kao geopolitički potez, deo šireg pritiska na Beograd da se opredeli u odnosu prema Moskvi.
Šta ostaje otvoreno posle Brisela
Za Srbiju ostaje činjenica da preporuka Komisije nije dovoljna ako izostane politička volja članica. Beograd sada može da bira između dva puta, ubrzanih koraka u oblastima koje zabrinute prestonice najčešće pominju, vladavina prava i usklađivanje spoljne politike, ili čekanja da se odnos snaga u Uniji promeni. Oba puta traže vreme, a vreme je upravo ono što se u izbornoj godini najpažljivije računa.
Ono što je do juče bila tehnička faza pregovora, otvaranje jednog klastera, preraslo je u ukrštanje evropske i domaće agende. Da li će vlast pokušati da zastoj na evropskom koloseku pretvori u argument za odlaganje izbora, ili u povod za nove reforme, pokazaće naredne nedelje. A šta vi mislite, koliko evropski tajming zaista utiče na to kada ćemo glasati?
