Blokade traju, Vučević tvrdi da ih je većina odbacila
Predsednik SNS ocenio da su organizatori blokada napravili političku grešku i najavio izbore, dok se blokade raskrsnica i građanska neposlušnost nastavljaju širom Srbije preko mreže zborova.
- Blokade raskrsnica i građanska neposlušnost nastavljaju se širom Srbije, organizovane preko mreže od preko 100 lokalnih zborova.
- Predsednik SNS Miloš Vučević izjavio je 12. jula u Dulenu kod Kragujevca da su organizatori blokada napravili ozbiljnu političku grešku.
- Vlast tvrdi da je na skupovima protiv blokada u 95 mesta izašlo više od 103.000 ljudi.
- Vučević najavljuje parlamentarne i predsedničke izbore kao ključni politički test.
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević ocenio je u subotu, 12. jula, na petrovdanskom skupu u Dulenu kod Kragujevca, da su organizatori blokada napravili ozbiljnu političku grešku i da iza njihovih zahteva ne stoji većina građana Srbije. Poruka je stigla u trenutku kada se blokade raskrsnica i akcije građanske neposlušnosti nastavljaju širom zemlje.
Vučević je pred okupljenima poručio da je, kako je rekao, “većinska Srbija” odbacila blokade kao metod i da organizatori nemaju podršku kakvu tvrde da imaju. U istom obraćanju najavio je da će predstojeći parlamentarni i predsednički izbori biti ključni politički test na kojem će se, po njegovim rečima, videti prava volja birača.
Na drugoj strani, protesti se ne gase. Blokade se organizuju preko mreže od više od 100 lokalnih zborova, koji funkcionišu bez jedinstvenog stranačkog vođstva i sami odlučuju o vremenu i lokaciji akcija. Takva decentralizovana struktura otežava svaku procenu stvarnog broja učesnika, ali i svaki pokušaj vlasti da pregovara sa jasno određenim sagovornikom.
Koliko ljudi zaista stoji iza svake strane?
Brojke su postale poprište sukoba. Vlast tvrdi da je na skupovima protiv blokada, održanim u 95 mesta, izašlo više od 103.000 ljudi, i taj podatak koristi kao dokaz da tiha većina ne podržava zaustavljanje saobraćaja i fakulteta. Organizatori zborova i deo nezavisnih medija te cifre dovode u pitanje i, sa svoje strane, ističu masovnost protestnih šetnji koje se održavaju gotovo svakodnevno.
Nezavisni mediji izveštavaju o nastavku šetnji, o privođenjima i puštanjima učesnika, kao i o optužbama za policijski pritisak na demonstrante. Vlast te navode odbacuje i insistira na tome da su intervencije policije bile odgovor na blokiranje saobraćajnica, a ne na sam čin okupljanja. Dva narativa se tako ne razlikuju samo u tumačenju, nego i u osnovnim činjenicama o tome ko koga ugrožava.
U ovakvoj atmosferi svaka strana bira svoju statistiku. Vučevićev nastup u Dulenu deo je šire kampanje vlasti da protestima suprotstavi sopstvene skupove i da poruku o “većinskoj Srbiji” pretvori u predizbornu platformu. Zborovi, sa druge strane, računaju na to da istrajnost i svakodnevno prisustvo na ulicama vremenom nadjačaju institucionalnu prednost vlasti.
Da li izbori mogu da preseku blokade?
Najava izbora otvara pitanje koje visi nad celom krizom. Vlast izbore predstavlja kao legitiman način da se spor reši prebrojavanjem glasova, dok deo protestnog pokreta strahuje da bi izlazak na birališta pod postojećim uslovima samo overio odnos snaga koji smatra nepravednim. Da li će zborovi uopšte artikulisati jedinstven stav o izborima, za sada nije jasno, jer upravo odsustvo centralnog vođstva otežava svaku pregovaračku poziciju.
Činjenica je da se dve Srbije mere istim danima i istim ulicama, a tumače ih potpuno suprotno. Jedna broji učesnike svojih skupova, druga broji dane blokada. Šta mislite, može li izborni ciklus da izmiri ove dve računice, ili će blokade nadživeti i sledeći odlazak na birališta?
