Vučić nudi „oba izbora”, opozicija uzvraća: ustavna obaveza
Aleksandar Vučić razdvajanje parlamentarnih i predsedničkih izbora predstavlja kao ustupak, dok opozicija poručuje da je raspisivanje izbora ustavna obaveza, a ne poklon, i traži datum i jednake uslove.
- Predsednik Aleksandar Vučić najavio je 12. jula da će prvo biti održani parlamentarni, pa tek onda predsednički izbori, i to predstavio kao izlazak u susret opoziciji.
- Odluku o raspisivanju najavljuje za avgust ili septembar, sa glasanjem u oktobru ili novembru.
- Opozicija odgovara da raspisivanje izbora nije ustupak nego ustavna obaveza i podseća da su izbori odlagani 15 meseci.
- Traži se jasan termin, spisak funkcija za koje se glasa i jednako vreme kampanje za sve aktere.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 12. jula da će naredni izborni ciklus biti razdvojen, tako što će prvo na red doći parlamentarni, a potom predsednički izbori. Taj potez predstavio je kao ustupak opoziciji, uz poruku da joj time izlazi u susret jer dobija „oba izbora”. Nekoliko dana ranije, oko 10. jula, sličnu najavu je već izneo, pa je dvanaesti bio potvrda pravca, a ne iznenađenje.
Vučić je precizirao i okvirni kalendar. Odluku o raspisivanju najavljuje za avgust ili septembar, dok bi se na biračka mesta izašlo u oktobru ili novembru. Reč je, dakle, o jeseni kao izbornom horizontu, bez fiksnog datuma koji bi obavezivao sve strane.
Zašto opozicija odbija reč „ustupak”?
Odgovor iz opozicionih redova bio je brz i gotovo jednoglasan po jednom pitanju: raspisivanje izbora nije poklon vlasti. Aris Movsesijan iz Pokreta slobodnih građana ocenio je da izlazak na birališta nije ustupak, već ustavna obaveza i osnovni mehanizam demokratije. Time je razdvajanje ciklusa svedeno sa nivoa velikodušnog gesta na nivo redovne procedure koju predsednik ionako mora da sprovede.
Ostali sagovornici dodali su svoje akcente. Zdravko Ponoš upozorio je da termin nije suština problema, već izborni uslovi, pre svega ono što naziva izbornom krađom. Borislav Novaković izjave o izborima opisao je kao „probne balone”, sugerišući da najave lako mogu da se povuku ako se politička računica promeni. Aleksandar Marton iz Lige socijaldemokrata Vojvodine podsetio je da Vučić izbore odlaže već 15 meseci i da svaka nova najava služi da ga zadrži u središtu pažnje.
Iza tih reakcija stoji jasna logika. Ako je raspisivanje izbora dužnost, onda predsednik ne može da bira trenutak kao pregovaračku kartu, niti da razdvajanje glasanja naplaćuje kao popust. Opozicija zato odbija okvir u kojem se redovan demokratski čin prodaje kao milost.
Šta opozicija traži pre nego što prihvati kalendar?
Zahtevi su konkretni i tiču se predvidljivosti. Traži se da svi akteri unapred znaju termin i za koje funkcije se glasa, kako kampanja ne bi počela u magli. Uz to, opozicija insistira na jednakom vremenu kampanje, odnosno na tome da ni jedna strana nema privilegovan pristup biračima i medijima.
Suština spora nije u tome da li će izbora biti, nego pod kojim uslovima i po čijem rasporedu. Vučić razdvajanje ciklusa nudi kao svoj potez i svoju odluku. Opozicija na to odgovara da je datum obaveza, a poštena kampanja pravo, i da ni jedno ni drugo ne sme da zavisi od dobre volje jedne strane.
Do jeseni ostaje otvoreno ključno pitanje. Da li će raspisivanje izbora biti sprovedeno kao ustavna dužnost sa jasnim datumom i jednakim uslovima, ili će ostati predmet pregovaranja u kojem se sam čin glasanja predstavlja kao ustupak?
