Izbori do jeseni: opozicija traži prelaznu vladu
Aleksandar Vučić najavio je da će prvo raspisati parlamentarne izbore, a potom podneti ostavku, čime bi glasanje po Ustavu moralo da bude održano u roku od devedeset dana.
- Aleksandar Vučić najavio je da će prvo raspisati parlamentarne izbore, pa tek onda podneti ostavku.
- Po Ustavu, izbori bi morali da budu održani u roku od 90 dana od podnošenja ostavke.
- U prelaznom periodu, do tri meseca, predsednika bi menjao predsednik Narodne skupštine.
- Opozicija traži prelaznu vladu i garancije poštenih uslova pre nego što se izađe na birališta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će raspisati parlamentarne izbore, a potom, kako je precizirao, kroz koji dan podneti ostavku na predsedničku funkciju. Redosled poteza koji je izneo znači da bi kampanja počela dok on još formalno sedi u Palati Srbija, a da bi tek naknadno usledio čin koji pokreće ustavni sat.
Taj sat je jasno definisan. Ustav propisuje da se izbori održavaju u roku od devedeset dana od dana kada predsednik podnese ostavku. Ako do ostavke dođe tokom jula, glasanje bi po tom računu palo najkasnije na jesen. U međuvremenu, funkciju šefa države privremeno bi obavljao predsednik Narodne skupštine, i to najduže tri meseca, koliko Ustav dopušta za takvo tehničko vršenje dužnosti.
Upravo tu tačku opozicija čita kao problem. Njihov argument nije procedura kao takva, nego to ko drži poluge vlasti dok se glasači opredeljuju.
Zašto opozicija ne veruje najavljenom redosledu?
Prigovor je konkretan. U prelaznom periodu zemljom bi, u delu predsedničkih ovlašćenja, upravljao predsednik Skupštine iz redova vladajuće većine, dok bi izvršnu vlast i dalje činila postojeća vlada. Opozicija tvrdi da takav aranžman ne obezbeđuje neutralno igralište, jer institucije koje organizuju i nadgledaju izbore ostaju u rukama iste političke strane koja izlazi na te izbore.
Zato je centralni zahtev prelazna vlada. Reč je o formatu u kome bi deo resora, pre svega onih koji dodiruju izborni proces, bio poveren ljudima od šireg poverenja ili tehničkim licima, kako nijedna strana ne bi imala prednost pukim posedovanjem aparata. Uz to ide i zahtev za merljivim garancijama poštenih uslova: ažuriran birački spisak, ravnopravan pristup medijima i kontrola pritiska na birače.
Vlast, sa druge strane, poručuje da je predloženi put potpuno u skladu sa Ustavom i da opozicija zapravo traži vanustavni mehanizam. Iz vladajuće koalicije stiže poruka da se legitimitet dobija na biralištu, a ne za pregovaračkim stolom pre glasanja. Time se rasprava seli na teren na kome se dve strane teško sreću: jedna insistira na slovu procedure, druga na uslovima u kojima se ta procedura sprovodi.
Šta sledi u narednim nedeljama
Naredni potez je na predsedniku. Dok ostavka ne bude formalno podneta, devedesetodnevni rok ne počinje da teče, pa je i datum izbora još stvar najave, a ne obaveze. To ostavlja prostor za nekoliko nedelja političkog nadmetanja oko toga pod kojim uslovima će se uopšte glasati.
Ključno pitanje ostaje da li će do dana kada birači krenu ka kutijama biti postignut ikakav dogovor o uslovima, ili će opozicija izaći na izbore uz iste primedbe s kojima ih dočekuje. Odgovor na to više govori o tome kako će rezultat biti prihvaćen nego sam ishod glasanja.
Za sada su na stolu dve slike iste jeseni. U jednoj, izbori se održavaju u dogovorenom okviru koji obe strane priznaju. U drugoj, glasa se uz spor koji ne prestaje ni posle prebrojavanja. Koji od ta dva scenarija vam deluje izvesnije?
