Kosovo trajno zabranilo ulazak ministarki Snežani Paunović

Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave i potpredsednica Socijalističke partije Srbije, proglašena je personom non grata na Kosovu. Odluku je u utorak uveče saopštio Dželjalj Svečlja, kosovski ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, uz trajnu zabranu ulaska i tranzita kroz teritoriju Kosova. Povod je izjava koju je Paunović dala na Kurir televiziji: da je bila Slobodan Milošević, kazala je, „etnički bih očistila Kosovo 1998. godine”.

Svečlja je njenu retoriku opisao kao nastavak politike koja je decenijama proizvodila nasilje, zločine i pokušaje uklanjanja Albanaca sa njihove teritorije, i poručio da je vreme kada su Albanci bili potčinjeni definitivno prošlo. Zabrana je administrativna mera bez pravnog dejstva van Kosova, ali je politički signal koji Beograd ne može da odbaci kao proceduralnu sitnicu: reč je o članici Vlade Srbije kojoj je jedna strana onemogućila ulazak na teritoriju koju Srbija ustavno smatra svojom.

Zašto Vučić i Vlada ćute?

Reakcija iz Brisela stigla je brzo. Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, izjavila je da „u Evropi nema mesta za retoriku koja opravdava, zagovara i veliča etničko čišćenje” i dodala da je lično istinski zgrožena time što to uopšte mora da se izgovori. Kos je precizirala da su takve izjave u direktnoj suprotnosti sa vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima EU počiva i bez kojih pristupni proces ne može da teče, kao i sa obavezama Srbije prema Uniji i dijalogu o normalizaciji odnosa. Naglasila je i da može samo da pretpostavi da je reč o stavu jedne ministarke, a ne o stavu Vlade Srbije.

Ta rečenica je, u kuloarima, zapravo najoštriji deo Kosine izjave. Ona Beogradu ostavlja izlaz, ali ga uslovljava: pretpostavka da vlast ne stoji iza ministarke važi samo dok vlast to i kaže. Dva dana kasnije, ni predsednik Aleksandar Vučić ni Vlada Srbije nisu se oglasili. Ćutanje na tom mestu prestaje da bude taktika i počinje da bude odgovor.

Domaća opozicija je popunila prazninu. Zeleno-levi front zatražio je političku i krivičnu odgovornost ministarke, Pokret slobodnih građana traži njenu smenu, a Šaip Kamberi iz Stranke demokratske akcije zvaničan stav Vlade Srbije. Poslanik Evropskog parlamenta Sandro Goci pozvao je Vučića da izjavu osudi i obezbedi smenu. Studenti u blokadi ocenili su da u demokratskom društvu nema opravdanja za pozivanje na etničko čišćenje, ni kao istorijska hipoteza, ni kao politička poruka, ni kao lični stav.

Stranka koja se deli na dva odgovora

Paunović nije povukla izreceno. Poručila je da se ne odriče politike svoje stranke ni prava da analizira šta je moglo biti drugačije, i navela da je govorila o dobrovoljnom preseljenju, a ne o nasilju. Ivica Dačić, njen stranački kolega i potpredsednik Vlade, napade na nju nazvao je sramnim i licemernim, uz podsećanje da je Priština 1991. imala između 40.000 i 50.000 Srba, a danas oko 400.

Iz istog stranačkog vrha stigao je, međutim, i suprotan ton. Branko Ružić, potpredsednik SPS-a, naveo je da je uveren da etničko čišćenje nikada nije bilo politika Socijalističke partije Srbije niti je o tome donošena ijedna odluka u partijskim telima, ni devedesetih ni kasnije, i da je očuvanje teritorijalnog integriteta i borba protiv terorizma tada bila ustavna obaveza državnog vrha. Otvaranje novih rana bez uporišta u državnoj ili stranačkoj politici, ocenio je, u 2026. nikome ne pomaže.

Dva potpredsednika iste stranke, dva nespojiva odgovora na istu rečenicu. Koliko dugo Vlada može da se pravi da to nije njen problem?