EU i Nemačka protiv izmena Zakona o Specijalizovanim većima

Evropska unija ocenjuje da su izmene Zakona o Specijalizovanim većima, koje je izglasala Skupština Kosova, u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Prištine prema Uniji. Ambasada Nemačke u Prištini pridružila se zabrinutosti Brisela, a sam sud u Hagu poručio je da o izmenama nije bio konsultovan. Reakcije su stigle nakon što je Skupština, kako smo ranije izvestili, usvojila izmene zakona.

Portparol Evropske unije, čije ime izvori ne navode, u odgovoru za prištinski list Koha ditore ocenio je da je potez u suprotnosti sa obavezama Kosova. Izjava je objavljena i u prenosu Radija Slobodna Evropa. Portparol je rekao:

„Pozivamo Kosovo da poštuje svoje međunarodne obaveze kako bi garantovalo sudsku nezavisnost Specijalizovanih veća Kosova, kao i preuzetu obavezu da se obezbedi odgovornost i da se pravda omogući žrtvama i njihovim porodicama iz svih zajednica na Kosovu.”

Dodao je da Unija dosledno podržava rad veća kao nezavisne pravosudne institucije i da njihov sadašnji mandat mora biti u potpunosti poštovan. „Specijalizovana veća Kosova sprovode pravdu na osnovu načela individualne krivične odgovornosti”, rekao je portparol. Brisel je istovremeno pozdravio izbor Justine Široke Pulje za predsednicu Kosova, uz očekivanje da će on doneti institucionalnu stabilnost. „Iako je EU spremna da i dalje podržava Kosovo, naše partnerstvo podrazumeva ne samo zajedničke interese već i zajedničku odgovornost”, naglasio je portparol.

Šta je poručila ambasada Nemačke?

Portparolka ambasade Nemačke u Prištini Katalin Hajne (u izvorima i Katalina Hajne) nije ponovila ocenu o suprotnosti sa međunarodnim obavezama, nego je govorila o nezavisnosti suda. Za Radio Slobodna Evropa rekla je:

„Specijalizovana veća Kosova su nezavisna pravosudna institucija i osnovana su na osnovu zakona Kosova i podržana Ustavom Kosova. Njihov cilj je da obezbede odgovornost i pravdu za žrtve iz svih zajednica na Kosovu. Da bi se ovaj cilj ostvario, njihova nezavisnost mora biti u potpunosti poštovana.”

„U skladu sa EU, sa dubokom zabrinutošću posmatramo izmene i dopune zakona o Specijalnim većima Kosova”, dodala je Hajne. Ambasada je saopštila i da podržava stav Evropske unije.

Da li je zakon uopšte usvojen?

Tu se izvori razilaze. Radio Slobodna Evropa i Radio KIM navode da je Skupština izmene usvojila u drugom čitanju u utorak uveče, 6. oktobra, neposredno pre izbora predsednice. Radio KIM piše da je za izmene glasalo 88 poslanika, dok Justina Široka Pulja izabrana sa 81 glasom. Prema N1, glasanje o predsednici završeno je tri minuta posle ponoći, dakle tri minuta nakon roka koji je odredio Ustavni sud.

Milica Andrić Rakić, direktorka Nove društvene inicijative, rekla je za N1 da zakon još nije usvojen, jer preostaju treće čitanje, potpis predsednika Skupštine i proglašenje od strane predsednice. Ona procenjuje i da izmene imaju ograničene izglede u praksi:

„Čak iako se Zakon usvoji on ima jako malu šansu da stupi na snagu.”

Obrazlaže da je sud u Hagu osmišljen tako da bude otporan na politička mešanja, zbog člana 162. kosovskog ustava. Njena pretpostavka je da će sud od svoje ustavne komore tražiti ocenu usklađenosti izmena sa ustavom. Nemački Dojče vele, u prenosu Radija KIM, s druge strane navodi da je prvi zadatak nove predsednice da proglasi zakon.

Šta izmene propisuju?

Predlog je pokrenula Demokratska partija Kosova (DPK), a njegovo usvajanje bilo je jedan od uslova te stranke za učešće u glasanju o predsedniku. Prema Dojče veleu, period nadležnosti suda sužava se sa januara 1998. do decembra 2000. na period od 1. jula 1999. do 31. decembra 2000. Predviđena je najviša kazna od 15 godina, izdržavanje kazne na Kosovu i mogućnost da predsednik pomiluje pravosnažno osuđene. Nadležnost suda za navodnu trgovinu organima izmene ne diraju. Predsednik DPK Bedri Hamza izjavio je, prema Dojče veleu, da zakon nema za cilj da ukine veća, i dodao: „Naprotiv, cilj je da se jasnije definišu granice mandata i ovlašćenja suda”.

Presuda je razlog zbog kog se sve to odigrava. Specijalizovana veća su 16. septembra 2026. osudila Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija na po 25 godina, Kadrija Veseljija na 18 i Redžepa Seljimija na 13 godina, ukupno 81 godinu zatvora. Od tada traju protesti u Prištini.

Šta kaže sud?

Portparol Specijalizovanih veća Majkl Dojl izjavio je za portal Ekonomia online:

„Specijalizovana veća Kosova nisu konsultovana. Trenutno nemamo komentar. Specijalizovana veća su u potpunosti fokusirana na sprovođenje svog mandata kako bi se osigurala pravedna, nepristrasna i bezbedna suđenja, kao i zaštita svedoka i žrtava.”

Pravni osnov veća je razmena pisama iz 2014. između tadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage i tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. Veća su smeštena u Hagu, ali su deo pravosudnog sistema Kosova, a Evropska unija je njihov glavni finansijer sa gotovo 400 miliona evra od osnivanja.

Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani rekao je 8. oktobra za portal Nacionale da je zakon usvojen pod pritiskom građana, i da bi bez toga došlo do eskalacije: „Da Zakon o Specijalnom sudu nije bio usvojen, to bi eskaliralo u nepredvidivo nasilje.”